Генетичко тестирање, најбоља превенција

На жалост, гени нису поштеђени грешака и свако од нас носи одређене генетичке дефекте или варијације које се могу негативно одразити на наше здравље. Тако неке генетичке варијације могу повећати ризик за дијабетес, тромбозу или рак, друге могу одредити колико успешно елиминишемо токсине из нашег тела, контролишу интолеранцију на поједине компоненете хране (као што су глутен или лактоза), или колико смо осетљиви на пародонталну болест. Самим тим познавање сопствене генетике први је корак ка адекватној исхрани, суплементацији или медикацији како би се неке болести избегле или барем одложиле. Специјалиста генетике Др Ивана Бузаџић, молекуларни биолог и физиолог, последњих година интензивно ради на примени генетике у персонализованој медицини, на пољу фармакогенетике, нутригенетике, спортске генетике у Гемо центру где се могу одрадити генетичка тестирања.

- Не можемо мењати структуру гена, али можемо модификовати њихов рад, односно експресију – избором хране, физичке активности... Важно је запамтити да ваши гени само делимично утичу на могући развој већине болести. Фактори попут историја болести, стил живота и околина такође имају важну улогу - објашњава Др Ивана Бузаџић.

Како нам генетичко тестирање може помоћи у очувању здравља? 

ДНК тестирањем метаболичких гена, као и других фактора ризика, добијамо податке о нашим навикама, укључујући животни стил, исхрану и терапију лековима да ли и у којој мери смо прилагођени нашим генетским записима или су потребне неке промене. Управо те промене животних навика, физичке активности, исхране, коришћење додатних суплементацијских средстава, али и козметичких средстава које се индивидуално препоручују пацијентима, могу помоћи у превенцији развоја болести. 

Шта након израде генетскога теста?

- Након генетског теста долази до индивидуалног обавезног разговора са особом. Познато нам је да  пацијенти добијају резултате, са којима не знају где и шта даље чинити, обилазе од врата до врата, али и даље остају збуњени. Зато након добијања резултата нашим клијентима стоји на располагању тим лекара укључујући и генетичара који ће му помоћи да схвати и у свом животу примени принципе који су саветовани кроз генетске тестове, али и било који други тест. Наш центар има индивидуалан приступ. Без генерализације, добићете резултате који ће само вама бити водич кроз даљи живот. Супротно свим размишљањима свако је тело, организам прича за себе и другачије реагује на ситуацију. Са прецизно урађеним резултатима, добићете најбољу слику свог здравственог стања и савете како даље. Рецимо, ако тестови покажу да постоји кардиоваскуларни ризик, онда даље решавате тај проблем у складу с генетичком анализом.

Шта је то нутригеномика?

- Нутригеномика као део геномике пажњу поклања нашим прехрамбеним навикама, да се путем адекватне исхране која је нама генетски предодређена доприноси персонализованој превенцији развоја карцинома, хроничног умора, кардиоваскуларних болести, али и осталих поремећаја који су проузроковани факторима средине, нпр. астма, алергије, ендометриоза. На основу нутригеномских анализа нутрициониста формира индивидуални јеловник који поштује записе наших метаболичких гена. 

Зашто је храна тако важна за наше гене?

- Најновија истраживања су указала на велики утицај начина исхране на функционисање читавог организма. Унос превеликих количина масне, слане хране, превелик или премали уносу воћа, поврћа житарица, махунарки уколико је у нескладу са генетским записом може допринети развоју кардиоваскуларних болести као што су срчани инфаркт или мождани удар, карциноми, посебно дојке, материце и простате, али и хроничне болести попут дијабетеса типа ИИ, гастритиса, желудачног или дуоденалног улкуса. Међутим, познато је да унос грожђа, јабука смањује опасност стварања наслага на крвним жилама, унос цвекле не само да је добар у терапији блажих облика анемија, већ цвекла обилује фолатом и бетаином који снижавају ниво хомоцистеина, аминокиселине која оштећује крвне судове и повећава ризик од болести срца. Унос блитве због великог садржаја лутеина и зеаксантина добар је у превенцији старачке макуларне дегенерације, а семенке бундеве обилују незасићеним масним киселинама, али и магнезијумом.

Прича о храни и није тако једноставна, нпр броколи се сматра здравом храном богатом антиоксидансима али код одређених особа може изазвати стимулацију CYP1A2 гена чиме може подстаћи карциномске промене, што путем анализе метаболичких гена можемо открити. 

Да ли храна може покренути гене? 

Занимљиво питање на које можемо одговорити потврдно ма колико то звучало чудно, јер унос шаргарепе, целера, першуна може смањити индуцибилност CYP1 А2 чиме ове намирнице имају способност смањења стварања токсичних интермедијарних производа, што је јако важно у процесу стварања карцинома или нпр. сулфатна компонента из белог лука доприноси смањењу релативног ризика од развоја кардиоваскуларних болести, можданих удара, карцинома, а све ово повезано је са нашим метаболичким путем. 

Можемо ли генетичким тестирањем и адекватним модификовањем њиховог рада продужити животни век?

- Можемо активирати наше гене да раде за нас и остати доброг здравља знатно дуже од предвиђања. Према научним студијама више од 14 година се може продужити животни век.

Снежана Милановић