Genetičko testiranje, najbolja prevencija

Na žalost, geni nisu pošteđeni grešaka i svako od nas nosi određene genetičke defekte ili varijacije koje se mogu negativno odraziti na naše zdravlje. Tako neke genetičke varijacije mogu povećati rizik za dijabetes, trombozu ili rak, druge mogu odrediti koliko uspešno eliminišemo toksine iz našeg tela, kontrolišu intoleranciju na pojedine komponenete hrane (kao što su gluten ili laktoza), ili koliko smo osetljivi na parodontalnu bolest. Samim tim poznavanje sopstvene genetike prvi je korak ka adekvatnoj ishrani, suplementaciji ili medikaciji kako bi se neke bolesti izbegle ili barem odložile. Specijalista genetike Dr Ivana Buzadžić, molekularni biolog i fiziolog, poslednjih godina intenzivno radi na primeni genetike u personalizovanoj medicini, na polju farmakogenetike, nutrigenetike, sportske genetike u Gemo centru gde se mogu odraditi genetička testiranja.

- Ne možemo menjati strukturu gena, ali možemo modifikovati njihov rad, odnosno ekspresiju – izborom hrane, fizičke aktivnosti... Važno je zapamtiti da vaši geni samo delimično utiču na mogući razvoj većine bolesti. Faktori poput istorija bolesti, stil života i okolina takođe imaju važnu ulogu - objašnjava Dr Ivana Buzadžić.

Kako nam genetičko testiranje može pomoći u očuvanju zdravlja? 

DNK testiranjem metaboličkih gena, kao i drugih faktora rizika, dobijamo podatke o našim navikama, uključujući životni stil, ishranu i terapiju lekovima da li i u kojoj meri smo prilagođeni našim genetskim zapisima ili su potrebne neke promene. Upravo te promene životnih navika, fizičke aktivnosti, ishrane, korišćenje dodatnih suplementacijskih sredstava, ali i kozmetičkih sredstava koje se individualno preporučuju pacijentima, mogu pomoći u prevenciji razvoja bolesti. 

Šta nakon izrade genetskoga testa?

- Nakon genetskog testa dolazi do individualnog obaveznog razgovora sa osobom. Poznato nam je da  pacijenti dobijaju rezultate, sa kojima ne znaju gde i šta dalje činiti, obilaze od vrata do vrata, ali i dalje ostaju zbunjeni. Zato nakon dobijanja rezultata našim klijentima stoji na raspolaganju tim lekara uključujući i genetičara koji će mu pomoći da shvati i u svom životu primeni principe koji su savetovani kroz genetske testove, ali i bilo koji drugi test. Naš centar ima individualan pristup. Bez generalizacije, dobićete rezultate koji će samo vama biti vodič kroz dalji život. Suprotno svim razmišljanjima svako je telo, organizam priča za sebe i drugačije reaguje na situaciju. Sa precizno urađenim rezultatima, dobićete najbolju sliku svog zdravstvenog stanja i savete kako dalje. Recimo, ako testovi pokažu da postoji kardiovaskularni rizik, onda dalje rešavate taj problem u skladu s genetičkom analizom.

Šta je to nutrigenomika?

- Nutrigenomika kao deo genomike pažnju poklanja našim prehrambenim navikama, da se putem adekvatne ishrane koja je nama genetski predodređena doprinosi personalizovanoj prevenciji razvoja karcinoma, hroničnog umora, kardiovaskularnih bolesti, ali i ostalih poremećaja koji su prouzrokovani faktorima sredine, npr. astma, alergije, endometrioza. Na osnovu nutrigenomskih analiza nutricionista formira individualni jelovnik koji poštuje zapise naših metaboličkih gena. 

Zašto je hrana tako važna za naše gene?

- Najnovija istraživanja su ukazala na veliki uticaj načina ishrane na funkcionisanje čitavog organizma. Unos prevelikih količina masne, slane hrane, prevelik ili premali unosu voća, povrća žitarica, mahunarki ukoliko je u neskladu sa genetskim zapisom može doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti kao što su srčani infarkt ili moždani udar, karcinomi, posebno dojke, materice i prostate, ali i hronične bolesti poput dijabetesa tipa II, gastritisa, želudačnog ili duodenalnog ulkusa. Međutim, poznato je da unos grožđa, jabuka smanjuje opasnost stvaranja naslaga na krvnim žilama, unos cvekle ne samo da je dobar u terapiji blažih oblika anemija, već cvekla obiluje folatom i betainom koji snižavaju nivo homocisteina, aminokiseline koja oštećuje krvne sudove i povećava rizik od bolesti srca. Unos blitve zbog velikog sadržaja luteina i zeaksantina dobar je u prevenciji staračke makularne degeneracije, a semenke bundeve obiluju nezasićenim masnim kiselinama, ali i magnezijumom.

Priča o hrani i nije tako jednostavna, npr brokoli se smatra zdravom hranom bogatom antioksidansima ali kod određenih osoba može izazvati stimulaciju CYP1A2 gena čime može podstaći karcinomske promene, što putem analize metaboličkih gena možemo otkriti. 

Da li hrana može pokrenuti gene? 

Zanimljivo pitanje na koje možemo odgovoriti potvrdno ma koliko to zvučalo čudno, jer unos šargarepe, celera, peršuna može smanjiti inducibilnost CYP1 A2 čime ove namirnice imaju sposobnost smanjenja stvaranja toksičnih intermedijarnih proizvoda, što je jako važno u procesu stvaranja karcinoma ili npr. sulfatna komponenta iz belog luka doprinosi smanjenju relativnog rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti, moždanih udara, karcinoma, a sve ovo povezano je sa našim metaboličkim putem. 

Možemo li genetičkim testiranjem i adekvatnim modifikovanjem njihovog rada produžiti životni vek?

- Možemo aktivirati naše gene da rade za nas i ostati dobrog zdravlja znatno duže od predviđanja. Prema naučnim studijama više od 14 godina se može produžiti životni vek.

Snežana Milanović