ДР ДРАГОСЛАВА ЖИВКОВ ШАПОЊА Милион грађана на лековима за притисак
Данас у Србији, свака друга особа има повишен крвни притисак, а мање од 35 одсто има постављену дијагнозу и узима прописану терапију.
Чак 1,1 милион грађана пије лекове за притисак. Овако велики број оболелих од хипертензије долази од дугогодишњих стресова којим смо изложени, али и специфичне масне и слане хране, пушења, физичке неактивности, што је одлика огромног броја људи - каже доц др Драгослава Живков Шапоња, интерниста кардиолог Института за кардиоваскуларне болести Војводине на почетку приче о артеријској хипертензији.
Да ли постоје специфични симптоми хипертензије које би људи могли препознати?
- Повишени крвни притисак не узрокује симптоме, и због тога се често и у стручној литератури назива тихи убица јер је узрок можданог удара у 75 одсто сучајева. Ретко постоје симптоми који се чешће откривају систематски прегледима. Најчешће је у питању главобоља; посебно јутарња у потиљачном делу, остали симптоми су светлаци пред очима, вртоглавице, зујање у ушима, поремећаји вида, врло често су ови симптоми повезани са анксиозним поремећајима преко него повишеног крвног притиска. Дуготрајно повишене вредности крвног притиска, су озбиљан фактор ризика за, болест срчаних артерија (инфаркт, ангина пекторис), шлог, срчану слабост, поремећаје ритма срца – атријалну фибрилацију болести периферних артерија, ослабљен вид, хроничне болести бубрега и деменцију.
Како се поставља дијагноза хипертензије, односно да ли једном измерен висок крви притисак значи аутоматски да имамо ову болест?
- Хипертензија је болест која се лако дијагностикује, мерењем крвног притиска манометарским или електронским апаратом. Притисак је променљива величина и није у свако доба дана иста вредност. То су нормалне физиолошке осцилације у вредностима и код особа са нормалним и код особа са повишеним притиском, и зато саветујемо пацијенте да мере притисак у исто време, у опуштеној атмосфери, на истој руци. За правилну дијагнозу артеријске хипертензије, поред мерења притиска у амбуланти, потребно је да се уради и амбулаторни 24-часовни мониторинг артеријског притиска. Наравно, сваком пацијенту са хипертензијим мора да се уради класичан преглед интернисте, или још боље кардиолога.
Да ли се могу постићи резултати променом животног стила
- Итекако променом животног стила и применом често минималне медикаментне терапије могу се постићи сјајни резултати. Моје вишегодишње искуство као кардиолога којии већ дужи низ година спроводи код својих пацијената примену програма хроно исхране, где се тачно одређује на основу теста интолеранције индивидуалан програм исхране, а пацијента прати како нутрициониста тако и лекар. Важно је нагласити да је сваки пацијент индивидуа за себе, па тако свако има персонализовани јеловник, али и персонализовану медикаментну терапију. Када дође до редукције масних наслага – мршављења, регулације новоа шећера, и смањења лоших масноћа вредности крвног притиска се значајно смањују тако да често или редукујем или чак више нема потребе за медикаментну терапију. Дакле промена животног стила и примена медикације доводи до нормализације вредности крвног притиска што значи смањење ризика за настанак здравствених компликација. Примена физичке активности у виду најпре активности на отвореном, попут пешачења, шетње пливања доприноси значајном побољшању.
Да ли се болест лако лечи, с обзиром на напредак медицине и лекова који су нам сада доступни?
- Ако нефармаколошке мере нису довољне, онда се морају укључити и лекови (фармаколошка терпија). Лекове мора да пропише лекар и мора да се нагласи да не постоји универзални лек, сваки пацијент има свој лек или комбинацију лекова. Сада се све чешће у употреби фиксна комбинација, тј. два лека у одговарајућој дози, у једној таблети, и на тај начин се постиже много боља ефикасност терапије, него раније. Упркос развоју више различитих група антихипертензивних лекова, последњих 40 година, побољшању у њиховој ефикасности, подношљивости и употреби комбиноване терапије, циљне вредности КП нису постигнуте код значајног броја пацијената са хипертензијом. Контрола КП се креће у вредностима 30–50% пацијената у САД и Европи. Овако лоша контрола остаје главни здравствени проблем популације, јер директно утиче на прогнозу, циљно оштећење органа, кардио и цереброваскуларни морбидитет и морталитет.
Да ли одређени суплементи могу да се користе у лечењу?
- Да наравно, познато је да суплементи који надокнађују олигоелементе као што је магнезијум могу да помогну у лечење крвног притиска, али и надокнада витамина Де.
С. Милановић
Персонализована терапија смањује нуспојаве
Да ли постоји начин да се пацијенту креира индивидуална терапија?
Наравно, то је преглед неинвазивном биолектричном торакалном импеданцом који се користи да би се специјалним апаратом измерили хемодинамски параметри који су поремећени код пацијената са хипертензијом. Врло често се у пракси показује да пацијенти узимају недовољне терапијске дозе лекова, да имају нуспојаве у виду отока подколеница (група антагониста калцијума) кашаљ АЦЕ инхибори, ниске вредности пулса (бета блокатори). Зато се морају прецизно измерити сви параметри и на основу њих се креира индивидуална терапија која смањује нуспојаве. Торакална импеданцна кардиографија је јефтина ненинвазивна технологија која брзо и једноставно мери пацијенту хемодинамски профил. ИЦГ тест траје око 10 минута укључујући постављање електрода, уписивањем актуелних вредности крвног притиска када добијамо индивидуални хемодинамски извештај.
Епидемиолошке студије су показале да индивидуалним приступом можемо да постигнемо значајно боље резултате у терапији хипертензије која је слабо или није уопште реаговала на терапију чак великим дозама одређених антихипертензива. Другим речима тачно се дефинише да ли је проблем у ретенцији течности и натријума, или порасту системске васкуларне резистенције (хроничан грч крвних судова) или пак у порасту адренергичне активности као резултат хроничних и стресних ситуација.