DR DRAGOSLAVA ŽIVKOV ŠAPONJA Milion građana na lekovima za pritisak

Čak 1,1 milion građana pije lekove za pritisak. Ovako veliki broj obolelih od hipertenzije dolazi od dugogodišnjih stresova kojim smo izloženi, ali i specifične masne i slane hrane, pušenja, fizičke neaktivnosti, što je odlika ogromnog broja ljudi - kaže doc dr Dragoslava Živkov Šaponja, internista kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine na početku priče o arterijskoj hipertenziji.

Da li postoje specifični simptomi hipertenzije koje bi ljudi mogli prepoznati?

- Povišeni krvni pritisak ne uzrokuje simptome, i zbog toga se često i u stručnoj literaturi naziva tihi ubica jer je uzrok moždanog udara u 75 odsto sučajeva. Retko postoje simptomi koji se češće otkrivaju sistematski pregledima. Najčešće je u pitanju glavobolja; posebno jutarnja u potiljačnom delu, ostali simptomi su svetlaci pred očima, vrtoglavice, zujanje u ušima, poremećaji vida, vrlo često su ovi simptomi povezani sa anksioznim poremećajima preko nego povišenog krvnog pritiska. Dugotrajno povišene vrednosti krvnog pritiska, su ozbiljan faktor rizika za, bolest srčanih arterija (infarkt, angina pektoris), šlog, srčanu slabost, poremećaje ritma srca – atrijalnu fibrilaciju bolesti perifernih arterija, oslabljen vid, hronične bolesti bubrega i demenciju.

Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije, odnosno da li jednom izmeren visok krvi pritisak znači automatski da imamo ovu bolest?

- Hipertenzija je bolest koja se lako dijagnostikuje, merenjem krvnog pritiska manometarskim ili elektronskim aparatom. Pritisak je promenljiva veličina i nije u svako doba dana ista vrednost. To su normalne fiziološke oscilacije u vrednostima i kod osoba sa normalnim i kod osoba sa povišenim pritiskom, i zato savetujemo pacijente da mere pritisak u isto vreme, u opuštenoj atmosferi, na istoj ruci. Za pravilnu dijagnozu arterijske hipertenzije, pored merenja pritiska u ambulanti, potrebno je da se uradi i ambulatorni 24-časovni monitoring arterijskog pritiska. Naravno, svakom pacijentu sa hipertenzijim mora da se uradi klasičan pregled interniste, ili još bolje kardiologa.

Da li se mogu postići rezultati promenom životnog stila

- Itekako promenom životnog stila i primenom često minimalne medikamentne terapije mogu se postići sjajni rezultati. Moje višegodišnje iskustvo kao kardiologa kojii već duži niz godina sprovodi kod svojih pacijenata primenu programa hrono ishrane, gde se tačno određuje na osnovu testa intolerancije individualan program ishrane, a pacijenta prati kako nutricionista tako i lekar. Važno je naglasiti da je svaki pacijent individua za sebe, pa tako svako ima personalizovani jelovnik, ali i personalizovanu medikamentnu terapiju. Kada dođe do redukcije masnih naslaga – mršavljenja, regulacije novoa šećera, i smanjenja loših masnoća vrednosti krvnog pritiska se značajno smanjuju tako da često ili redukujem ili čak više nema potrebe za medikamentnu terapiju. Dakle promena životnog stila i primena medikacije dovodi do normalizacije vrednosti krvnog pritiska što znači smanjenje rizika za nastanak zdravstvenih komplikacija. Primena fizičke aktivnosti u vidu najpre aktivnosti na otvorenom, poput pešačenja, šetnje plivanja doprinosi značajnom poboljšanju.

Da li se bolest lako leči, s obzirom na napredak medicine i lekova koji su nam sada dostupni?

- Ako nefarmakološke mere nisu dovoljne, onda se moraju uključiti i lekovi (farmakološka terpija). Lekove mora da propiše lekar i mora da se naglasi da ne postoji univerzalni lek, svaki pacijent ima svoj lek ili kombinaciju lekova. Sada se sve češće u upotrebi fiksna kombinacija, tj. dva leka u odgovarajućoj dozi, u jednoj tableti, i na taj način se postiže mnogo bolja efikasnost terapije, nego ranije. Uprkos razvoju više različitih grupa antihipertenzivnih lekova, poslednjih 40 godina, poboljšanju u njihovoj efikasnosti, podnošljivosti i upotrebi kombinovane terapije, ciljne vrednosti KP nisu postignute kod značajnog broja pacijenata sa hipertenzijom. Kontrola KP se kreće u vrednostima 30–50% pacijenata u SAD i Evropi. Ovako loša kontrola ostaje glavni zdravstveni problem populacije, jer direktno utiče na prognozu, ciljno oštećenje organa, kardio i cerebrovaskularni morbiditet i mortalitet.

Da li određeni suplementi mogu da se koriste u lečenju?

- Da naravno, poznato je da suplementi koji nadoknađuju oligoelemente kao što je magnezijum mogu da pomognu u lečenje krvnog pritiska, ali i nadoknada vitamina De.

S. Milanović

Personalizovana terapija smanjuje nuspojave

Da li postoji način da se pacijentu kreira individualna terapija?

Naravno, to je pregled neinvazivnom biolektričnom torakalnom impedancom koji se koristi da bi se specijalnim aparatom izmerili hemodinamski parametri koji su poremećeni kod pacijenata sa hipertenzijom. Vrlo često se u praksi pokazuje da pacijenti uzimaju nedovoljne terapijske doze lekova, da imaju nuspojave u vidu otoka podkolenica (grupa antagonista kalcijuma) kašalj ACE inhibori, niske vrednosti pulsa (beta blokatori). Zato se moraju precizno izmeriti svi parametri i na osnovu njih se kreira individualna terapija koja smanjuje nuspojave. Torakalna impedancna kardiografija je jeftina neninvazivna tehnologija koja brzo i jednostavno meri pacijentu hemodinamski profil. ICG test traje oko 10 minuta uključujući postavljanje elektroda, upisivanjem aktuelnih vrednosti krvnog pritiska kada dobijamo individualni hemodinamski izveštaj.

Epidemiološke studije su pokazale da individualnim pristupom možemo da postignemo značajno bolje rezultate u terapiji hipertenzije koja je slabo ili nije uopšte reagovala na terapiju čak velikim dozama određenih antihipertenziva. Drugim rečima tačno se definiše da li je problem u retenciji tečnosti i natrijuma, ili porastu sistemske vaskularne rezistencije (hroničan grč krvnih sudova) ili pak u porastu adrenergične aktivnosti kao rezultat hroničnih i stresnih situacija.