Да ли лекови за мршављење могу да реше проблем гојазности?

У тој земљи број гојазне деце наставља да расте, а најновији подаци показују да је гојазно више од 10 одсто деце, старости од четири до пет година.

За оне од 10 до 11 година, та цифра износи 23,4 одсто.

Услед проблема са гојазношћу, пише лист, многи здравствени системи се обраћају фармацеутској индустрији за помоћ.

Прошлог месеца, Европска агенција за лекове одобрила је лек семаглутид за употребу код адолесцената од 12 и више година.

Реч је о леку који се продаје под брендовима "Wegovy" за губитак тежине и "Оземпиц" за дијабетес типа 2.

Прошлогодишње истраживање данске компаније "Ново Нордиск" открило је да су гојазна деца од 12 до 18 година смањила свој БМИ (индекс телесне масе) за 16 одсто, након 15-месечне употребе лека.

"Мислим да лекови морају да буду опција за адолесценте. Што је гојазност озбиљнија, мања је вероватноћа да ће само промене у исхрани и активности донети значајније здравствене користи. Да су ове промене биле ефикасне, не бисмо причали о лековима", рекла је професорка педијатрије Сара Барлоу са Универзитета у Тексасу.

Међутим, специјалисти су забринути да би такве мере могле да доведу до ослањања на лекове када је реч о борби против гојазности код адолесцената, а не на основне узроке.

Истовремено, отворено је и питање потенцијалних нежељених ефеката.

"Иако је семаглутид доспео на насловне стране, то није први лек за гојазност за децу који се разматра. У Великој Британији постоји лек орлистат, лиценциран да помогне адолесцентима да смршају, али га лекари ретко преписују због релативно скромних предности и проблема који се јављају приликом употребе лека", пише Гардијан.

Могући нежељени ефекти семаглутида укључују мучнину, умор и у неким ретким случајевима, стање које се зове акутни панкреатитис. 

Професор Кит Годфри, руководилац за исхрану у НИХР Центру за биомедицинска истраживања у Саутемптону, каже да је забринут због непознатог утицаја на многе критичне развојне процесе који се дешавају током адолесценције.

Он сматра да креатори политике морају много више да се усредсреде на решавање узрока гојазности деце, од којих се многи јављају чак и пре рођења.

Он наводи да све већи број истраживања сугерише да су деца коју рађају гојазне мајке, далеко више склонија томе да и сама постану гојазна.

Истовремено, додаје да постоје докази да други фактори, попут неухрањености током трудноће, па чак и пушење, могу предиспонирати бебу да постане гојазна.