Бојанке за одрасле добре против несанице и депресије

Идеалне су за оне који имају проблем са несаницом, депресијом или не знају како да испуне своје слободно време. Препоручују се и адолесцентима јер се бојењем тих специфичних слика са много детаља, уче стрпљењу и развијају креативност.

- Ове бојанке нам могу помоћи више него било шта од савремених техничких средтсава, јер нас ангажују на више поља - каже мастер психолог Анђелија Симић, која је најпре на себи опробала како функционише таква врста терапије. - Важно је због обе мождане хемисфере, нарочито јер ангажује десну која је задужена за креативније ствари попут препознавања боја, јер леву користимо свакодневно, пре свега кроз говор.

Бојанке за одрасле се у суштини не разликују од бојанки за децу. Такође су вам потребне дрвене бојице, фломастери, темпере... Међутим, цртежи за “велике” имају много ситних детаља за чије попуњавање треба више времена, стрпљења и живаца.

- Препоручивала сам их људима који имају проблем са несаницом, онима који не знају како да испуне време или су у депресији, али не бих препоручила свакоме, само онима који су пријемчиви да испробају нове, уметничке ствари - објашњава Симић. - Нешто што нисам пробала на себи, нећу ни другима да предлажем. Било је тотално иснпиративно и време ми је брзо прошто, што је боље него да сам била на друштвеним мрежама. Такође, вратило ме је у време кад сам била мала, а то ми је леп период живота.

Бојанке су важне у развоју детета. На тај начин малишани уче о бојама, комбинаторици, како да слажу слику и увиде како ће она изгледати у композицији. Осим тога, сви воле кад је њихов труд и рад очигледан и огледа се у неком крајњем продукту. Стога, слично бојадисању, препоручује се и “терапија” вајања или активност у било ком смислу а у оквиру којег се цела особа ангажује и на крају види неки резултат.

- Увек на столу имам бојице и фломастере и све живо волим да бојим и украшавам - прича Бојана Делић која се, на предлог другарице, опробала у бојанкама за одрасле. - Знала сам да ће ми помоћи да се опустим и креативно испољим и једва сам чекала да почнем да бојим. Прве странице сам бојала онако, класично, како у природи изгледа, а онда сам се опустила и пустила да ме води машта. Кад бојим осећам се слободно, неспутано и опуштено, могу баш све онако како ја желим. Када завршим и затворим корице, осећам се као да се поздрављам са пријатељем којег једва чекам опет да видим.

Иако испрва делује фрустрирајуће, јер је много детаља пред вама и чини се као да се бојење никад неће завршити, довољно је да будете упорни неколико минута, а онда ћете несвесно упловити у свет креативних цртежа и прича. Постоји неколико врста бојанки за одрасле: са крупнијим и ситнијим детаљима, али и оне које су на неки начин недовршене, односно траже да  се доцртају неке слике, пронађе, повеже и слично. Иначе, цртање и бојење мандала је пут ка самоспознаји, “рецепт” је швајцарског психолога Карла Густава Јунга, стога се његова идеја сматра претечом бојанки за одрасле.

Леа Радловачки