Bojanke za odrasle dobre protiv nesanice i depresije

Idealne su za one koji imaju problem sa nesanicom, depresijom ili ne znaju kako da ispune svoje slobodno vreme. Preporučuju se i adolescentima jer se bojenjem tih specifičnih slika sa mnogo detalja, uče strpljenju i razvijaju kreativnost.

- Ove bojanke nam mogu pomoći više nego bilo šta od savremenih tehničkih sredtsava, jer nas angažuju na više polja - kaže master psiholog Anđelija Simić, koja je najpre na sebi oprobala kako funkcioniše takva vrsta terapije. - Važno je zbog obe moždane hemisfere, naročito jer angažuje desnu koja je zadužena za kreativnije stvari poput prepoznavanja boja, jer levu koristimo svakodnevno, pre svega kroz govor.

Bojanke za odrasle se u suštini ne razlikuju od bojanki za decu. Takođe su vam potrebne drvene bojice, flomasteri, tempere... Međutim, crteži za “velike” imaju mnogo sitnih detalja za čije popunjavanje treba više vremena, strpljenja i živaca.

- Preporučivala sam ih ljudima koji imaju problem sa nesanicom, onima koji ne znaju kako da ispune vreme ili su u depresiji, ali ne bih preporučila svakome, samo onima koji su prijemčivi da isprobaju nove, umetničke stvari - objašnjava Simić. - Nešto što nisam probala na sebi, neću ni drugima da predlažem. Bilo je totalno isnpirativno i vreme mi je brzo prošto, što je bolje nego da sam bila na društvenim mrežama. Takođe, vratilo me je u vreme kad sam bila mala, a to mi je lep period života.

Bojanke su važne u razvoju deteta. Na taj način mališani uče o bojama, kombinatorici, kako da slažu sliku i uvide kako će ona izgledati u kompoziciji. Osim toga, svi vole kad je njihov trud i rad očigledan i ogleda se u nekom krajnjem produktu. Stoga, slično bojadisanju, preporučuje se i “terapija” vajanja ili aktivnost u bilo kom smislu a u okviru kojeg se cela osoba angažuje i na kraju vidi neki rezultat.

- Uvek na stolu imam bojice i flomastere i sve živo volim da bojim i ukrašavam - priča Bojana Delić koja se, na predlog drugarice, oprobala u bojankama za odrasle. - Znala sam da će mi pomoći da se opustim i kreativno ispoljim i jedva sam čekala da počnem da bojim. Prve stranice sam bojala onako, klasično, kako u prirodi izgleda, a onda sam se opustila i pustila da me vodi mašta. Kad bojim osećam se slobodno, nesputano i opušteno, mogu baš sve onako kako ja želim. Kada završim i zatvorim korice, osećam se kao da se pozdravljam sa prijateljem kojeg jedva čekam opet da vidim.

Iako isprva deluje frustrirajuće, jer je mnogo detalja pred vama i čini se kao da se bojenje nikad neće završiti, dovoljno je da budete uporni nekoliko minuta, a onda ćete nesvesno uploviti u svet kreativnih crteža i priča. Postoji nekoliko vrsta bojanki za odrasle: sa krupnijim i sitnijim detaljima, ali i one koje su na neki način nedovršene, odnosno traže da  se docrtaju neke slike, pronađe, poveže i slično. Inače, crtanje i bojenje mandala je put ka samospoznaji, “recept” je švajcarskog psihologa Karla Gustava Junga, stoga se njegova ideja smatra pretečom bojanki za odrasle.

Lea Radlovački