(ВИДЕО) ТAЈНЕ КОВАЧЕВИЋА ПЕЋИНЕ Деца открила пролаз, научници нашли остатке звери од тоне! ЏИНОВСКИ ВЕГЕТАРИЈАНАЦ ШЕТАО И ПО СРБИЈИ

 Ова животиња била је права неман – огромна као поларни медвед и са оштрим зубима. Међутим, иако је била страх и трепет, била је вегетаријанац.

Пећински медвед, звер која је могла да порасте и до 1.000 килограма, насељавао је и Србију, а једна од пећина у којој су кости пећинских медведа откривене јесте Ковачевића пећина у западној Србији.

Ковачевића пећина
Ковачевића пећина од 2021. је споменик природе – заштићено подручје великог значаја, односно ИИ категорије.

- Ковачевића пећина налази се у засеоку Ковачевићи, села Церова код Крупња, у западној Србији. Укупно 985 метара њених канала развијено је у кречњацима горњокарбонске старости (палеозоик). Станиште је 12 представника артроподске фауне и 4 врсте слепих мишева. Налазиште је палеолошких остатака 6 представника сисара – наводи се у тексту „Ковачевића пећина – заштита и ревизија“ у часопису Заштита природе број 57.

Пећина је на десној долинској страни Ковачевића реке или Церовачке реке, а два пећинска улаза су на висини 17 и 20 метара од корита реке, на надморској висини од око 380 метара.

Сестра и брат први истраживали

- Ковачевића пећина је, због величине својих улаза, одувек била позната мештанима. Онима који су се одважили да уђу био је доступан само улазни канал до непроходног сужења, што је око 100 метара канала. Године 1972, сестра и брат, тринаестогодишња Ружа и нешто млађи Раде Марковић, деца Ђурђа Марковића на чијем имању се налази доњи, главни улаз у пећину, су прокопали непроходно сужење и открили највећи део данас познатих канала. За овај подухват су кажњени јер су у „истраживачком“ заносу остали у пећини читаву ноћ – пише у тексту.

Екипа Природњачког музеја у Београду посетила је пећину 1985. и ту је сакупила остатке пећинског медведа који су се „могли наћи на површини и унутар пећине“.

Трагови глодања

У дубљим деловима пећине пронађени су остаци пећинског медведа: фемур син. фр., пелвис dext.fr. и вертебра лумбалес фр. На фемуру су очигледни трагови глодања, јасно се види отисак очњака, највероватније вука. Такође су уочљиви резови које је врло вероватно направо човек.

Пећински медведи били су огромни – имали су од 400 до 1.000 килограма. Верује се да су највећи међу њима могли по величини да се пореде са кодијачким или поларним медведом. Глава им је била веома велика, а вилица је носила специфичне зубе који сугеришу да је ова животиња углавном била вегетаријанац. Верује се да су пећински медведи изумрли пре око 24.000 година, пише Телеграф Наука