(ВИДЕО) Древни град са НАЈБЕЗОБРАЗНИЈИМ именом НАЛАЗИ СЕ у Србији, а није Горње и Доње Бријање
Средњовековни град Копријан, још познат и као Курвинград, на територији општине Дољевац, данас је тек рушевина која чека боље дане.
Детаљна археолошка истраживања поново су покренута пре неколико година, али легенде краја, а нарочито оне везане за његово колоритно име, далеко су старије.
Први пут у историји Копријан се помиње у доба Римљана, па је извесно да је његова историја вишевековна и бурна. Остаци града данас се налазе са десне стране Јужне Мораве, недалеко од Ниша, у селу Клисура.
Остатци који су данас видљиви потичу из средњег века када је, на темељима старијег утврђења, српски властелин Ненад овде подигао одбрамбени град 1372. године. Према подацима са сајта Туристичке организације општине Дољевац, град је са свих страна био опасан великим шанцем који је такође био у функцији обезбеђења и одбране. Копријан је имао и своје предграђе у коме се налазила и црква што још више говори о значају овог средњевековног утврђења.
Након пропасти српске средњовековне државе користили су га и Турци.
Док остаци још увек чекају свеобухватна и темељна истраживања, легенде краја причају занимљиве приче о називу овог места. Јер, далеко више него Копријан, град је међу локалцима познат као Курвинокале, Корвинград или - Курвинград.
Откуд то “безобразно име”?
О томе како је Копријан добио ово “безобразно име” постоји више легенди.
По једној, за све је крива нека “неморална дама” која је, приликом опсаде утврђења, ноћу, када сви спавају, излазила из града, успевајући да својим чарима убеди стражаре да јој отворе капије.
По другој, распрострањенијој легенди, овде је живела нека имућна госпођа (народ каже “царица, али како овде царица сасвим сигурно никада није било, вероватније је да је у питању била нека властелинка) која се ноћу искрадала и одлазила до оближњег манастира Светог Јована на брду Комнига, “како би се молила”. Наравно, како ништа није могуће сакрити, мештани су убрзо сазнали за ове ноћне посете, па је по крају почело да се прича како је дотична госпођа завела локалног свештеника (или монаха) и како је чак простирала платно од града до цркве по коме би у току ноћи прелазила.
Постоје и две, далеко прозаичније приче о имену овог места. Назив Корвинград или Курвин прихваћен је од времена османске најезде, па има оних који верују да су Турци српском граду намерно дали погрдан назив.
Са друге стране, назив можда потиче и од угарског краља Матије Корвина. Ипак, за ово нема довољно историјских доказа, као и података да се утицај Угарске простирао до ових простора.
И оста - Курвинград
Што се новије историје тиче, граду су на неки начин “главе дошли” локални житељи. Након што је утврђење изгубило одбрамбену функцију, мештани који живе у околини били су ти који су почели да односе камење како би градили своје куће и тако су разградили тврђаву.
Утврђење је стављено под заштиту државе 1947. године и категорисано као непокретно културно добро од великог значаја.
Курвинград је дуго био у лошем стању и од њега је остало тек неколико зидина, али је последњих година рађено да уређењу, приступним тачкама за туристе, а почела су и нека археолошка истраживања.
Istorijskizabavnik.rs