(ВИДЕО) АМЕРИЧКИ ПСИХОЛОГ ИДЕНТИЧНО ОДГАЈАО СВОГ СИНА И ШИМПАНЗУ Ово је кап која је прелила чашу, ево зашто је прекинуо експеримент

Винтроп Најлс Келог је био амерички компаративни психолог који је проучавао понашање бројних интелигентних животињских врста. Један од његових најпознатијих експеримената је управо онај у којем је искористио и своје дете 1930. године. 

Идеја је касније представљена у научном журналу као експеримент који је показао колико окружење може утицати на развој шимпанзе, и да ли она може да размишља као човек.

И данас је могуће погледати снимке из 1930-их који приказују различите ситуације у којима су се нашли Гуа и Доналд, преноси ЛадБибле.

Келог је био инспирисан чланком о “деци-вуковима” из Индије за које су сви мислили да нису довољно интелигентна, али по њему, она су се просто адаптирала средини у којој су одрасла.

Одбацујући идеју о остављању детета у дивљини, амерички психолог је одлучио да уради супротно - да у људски живот унесе новорођенче животиње.

"Когнитивни зид"

Чим су је сместили у дом, Келог и његова супруга су започели низ тестова, док су резултати детаљно документовани. Доналд и Гуа су одгајани на идентичан начин, а једном приликом су тестиране њихове реакције на пуцањ из пиштоља.

Наиме, Келог је одлучио да стави шимпанзу и дете, окрене их према камери, а затим испали ћорак иза њихових леђа. Гуа је реаговала на буку и потражила утеху код свог “оца”, док је дете деловало запрепашћено, али углавном неометано.

Животиња је у раним тестовима имала “добар учинак”, али је касније ударила у “когнитивни зид”, како је описано у студији.

Наиме, Гуа је развила људско понашање, попут држања чаше, кашике или одговарања на једноставне задатке. Ипак, била је мање независна од Доналда када је у питању људска интеракција и често се ослањала на Келога, тражећи загрљај и мажење.

Крај експеримента

Психолог је планирао да експеримент траје пет година, али после само девет месеци је решио да га прекине. И данас није најјасније зашто је то учинио - да ли је било пренапорно бавити се родитељством и истовремено научним радом, или због тога што је шимпанза расла и постајала претња по Доналда.

“Речено нам је само да је студија прекинута 28. марта 1932, када је Гуа врац́ена у колонију у Оранџ парку, где је касније угинула”, наведено је у студији.

Наводно, постојао је и налаз по којем Гуа није била у могућности да комуницира као људи, док је дете почело на имитира звуке шимпанзе.

Било како било, Келог и његова супруга су написали књигу “Тхе апе анд тхе цхилд”, у којој су описали јединствени експеримент који би данас сигурно изазвао пуно полемике и осуда.