У КОМ УЗРАСТУ СМО НАЈСРЕЋНИЈИ? Психолози испитивали 460.902 људи и мисле да имају одговор
Тим истраживача из Немачке и Швајцарске фокусирао се на три централне компоненте субјективног осећаја благостања
У ком узрасту су људи најсрећнији? Ово наизглед једноставно питање је детаљно изучавано током протеклих деценија, али је дуго деловало да је одговор немогуће дати. Тим научника из Немачке и Швајцарске покушао је да то уради у студији објављеној у журналу Psyćological Bullеtin, а резултате су засновали на дуготрајном проучавању 460.902 особе, саопштио је Универзитет Рур из Бохума, а пренео ScienceDaily.
- Фокусирали смо се на промене у три централне компоненте субјективног осећаја благостања, а то су задовољство животом, позитивна емотивна стања и негативна емотивна стања – рекла је проф. Сузан Бикер, која је овај рад започела док је била на на Универзитету Рур у Бохуму, а наставила када је прешла на Немачки спортски универзитет у Келну.
Научници су проучавали субјективни осећај благостања током целог живота на узорцима 443 студије са укупно 460.902 учесника. Откривено је да задовољство животом опада између 9. и 16. године, а онда се благо повећава до 70. и поново пада до 96. године. Позитивна емотивна стања показују генерално опадање између 9. и 94. рођендана, док се негативна емотивна стања колебају између 9. и 22. године, а онда падају до 60. и скачу после тога. Аутори су идентификовали веће медијалне промене у позитивним и негативним емотивним стањима него у задовољству животом.
- Укупно гледано, студија показује позитиван тренд током великог дела живота, ако гледамо задовољство животом и негативна емотивна стања – рекла је Сузан Бикер.
Истраживачи сматрају да за опадање када је реч о задовољству животом између 9. и 16. године криве промене на телу које се тад дешавају, као и друштвени живот у пубертету. Задовољство расте после тога. Позитивна осећања опадају од детињства до старијег доба. У позним годинама све компоненте су горе.
- Разлог за то је вероватно повезан са чињеницом да се код веома старих људи физичко стање и здравље погоршавају, а друштвени контакти смањују и због смрти вршњака – рекла је Бикерова.
(Телеграф Nauka/ScienceDaily)