U KOM UZRASTU SMO NAJSREĆNIJI? Psiholozi ispitivali 460.902 ljudi i misle da imaju odgovor
Tim istraživača iz Nemačke i Švajcarske fokusirao se na tri centralne komponente subjektivnog osećaja blagostanja
U kom uzrastu su ljudi najsrećniji? Ovo naizgled jednostavno pitanje je detaljno izučavano tokom proteklih decenija, ali je dugo delovalo da je odgovor nemoguće dati. Tim naučnika iz Nemačke i Švajcarske pokušao je da to uradi u studiji objavljenoj u žurnalu Psyćological Bulletin, a rezultate su zasnovali na dugotrajnom proučavanju 460.902 osobe, saopštio je Univerzitet Rur iz Bohuma, a preneo ScienceDaily.
- Fokusirali smo se na promene u tri centralne komponente subjektivnog osećaja blagostanja, a to su zadovoljstvo životom, pozitivna emotivna stanja i negativna emotivna stanja – rekla je prof. Suzan Biker, koja je ovaj rad započela dok je bila na na Univerzitetu Rur u Bohumu, a nastavila kada je prešla na Nemački sportski univerzitet u Kelnu.
Naučnici su proučavali subjektivni osećaj blagostanja tokom celog života na uzorcima 443 studije sa ukupno 460.902 učesnika. Otkriveno je da zadovoljstvo životom opada između 9. i 16. godine, a onda se blago povećava do 70. i ponovo pada do 96. godine. Pozitivna emotivna stanja pokazuju generalno opadanje između 9. i 94. rođendana, dok se negativna emotivna stanja kolebaju između 9. i 22. godine, a onda padaju do 60. i skaču posle toga. Autori su identifikovali veće medijalne promene u pozitivnim i negativnim emotivnim stanjima nego u zadovoljstvu životom.
- Ukupno gledano, studija pokazuje pozitivan trend tokom velikog dela života, ako gledamo zadovoljstvo životom i negativna emotivna stanja – rekla je Suzan Biker.
Istraživači smatraju da za opadanje kada je reč o zadovoljstvu životom između 9. i 16. godine krive promene na telu koje se tad dešavaju, kao i društveni život u pubertetu. Zadovoljstvo raste posle toga. Pozitivna osećanja opadaju od detinjstva do starijeg doba. U poznim godinama sve komponente su gore.
- Razlog za to je verovatno povezan sa činjenicom da se kod veoma starih ljudi fizičko stanje i zdravlje pogoršavaju, a društveni kontakti smanjuju i zbog smrti vršnjaka – rekla je Bikerova.
(Telegraf Nauka/ScienceDaily)