У Бразилу робијаше лече психоделичним напитком

Мишљења светске јавности да ли је ово прави начин за њихово покајање веома су различита, па неки мисле да за затворенике који су починили најстрашнија злодела, попут силовања и убистава, нема места покајању и да они једноставно морају да пате, док с друге стране поједини сматрају да је то адекватан приступ лечења, јер се ради на њиховом “духовном уздизању”.

Програм је уведен ради рецидивизма, ширењем моралне свести затвореника. Покренула га је “Ацуда”, адвокатска организација за права затвореника, а колико је овакав приступ лечења адекватан, питали смо професорицу пејзажне архитектуре са Београдског “Унион” Универзитета Мају Тодоровић Искјердо, пореклом из Ашаника племена, чији корени леже дубоко у амазонској прашуми.

- Треба напоменути да се пројекат спроводи у Бразилу, у Амазонском региону Акре, где се ајаваска традиционално користи вековима у оквиру психоделичне анимистичке културе Амазоније, па вероватно није ни чудо што је идеја настала управо овде - каже Маја. - Начелници затвора, који су дошли на ову идеју, испрва су имали потешкоће да нађу место где би се спровели ритуали духовног опорављања затвореника. Колико је мени познато, сви шамани, односно традиционални врачеви у Бразилској Амазонији су их одбили, али су решење коначно нашли у Санто Даиме цркви.

Како каже наша саговорница, ради се о синкретичкој религији која је спојила католичанство, Кардеков спиритизам, афрички анимизам и амазонски анимизам – вегетализам, познатији у свету као шаманизам. Саму религију је створио Иринеу, Африканац чији су родитељи имигрирали у Западну Амазонију. 

- Дакле, у оквиру ове религије, очигледно се не спроводи традиционално коришћење ајаваске, а затвореници се, осим психоделичних ритуала баве јогом, ајурведском масажом, певањем афричких песама и будистичком медитацијом – каже наша саговорница која је истраживала амазонску антропологију на Универзитету у Лими, док је тренутно на специјализацији из клиничке психологије. - Колико је овакав спој здрав, а поврх свега коректан према народима од којих су преузета културна обележја и међусобно измешана, јесте засебна тема. Због тога имам подељено мишљење: и потенцијално позитивно и негативно.

Како наводе страни медији, ради се о радикалном приступу рехабилитације, а евидентно је да затвореници реагују позитивно на терапије. Већина је изјавила да су осетили зло које су направили и на том путу увидели своје грешке, те да не желе да се враћају тим стазама, већ нађу спас “прочишћењем своје душе”.

- Ајаваска је, пре свега изузетно моћан психоделик који, уколико се не користи на адекватан начин, може да доведе до озбиљних и трајних проблема - прича Маја Т. Искјердо. - Прави амазонски врачеви имају способност да одреде ко сме да конзумира ајаваску и у којој количини, чак и без званичног увида у лекарски извештај пацијента, а нисам сигурна да су за то способни сви ови други, новопечени шамани, укључујући и „Ајаваскеросе“, припаднике Санто Даиме цркве. Међу затвореницима има многих који користе антидепресиве, антипсихотике, оних који конзумирају кокаин и метамфетамин, као и нека друга средства. Она у комбинацији са ајаваском могу бити смртоносна, а у најмању руку могу знатно погоршати актуелно проблематично стање, али и активирати нове трајне психичке поремећаје. Стога се мисли да је то радикалан приступ.

Према Мајином искуству, постизање увида у оно што се налази унутар нас, нашу суштину и есенцију је нешто што може довести до велике трансформације, а управо су пружање увида и трансформација главна моћ ајаваске. Она да верује да ајаваска може бити од велике помоћи затвореницима, као и свима онима који су “залутали” у животу, али напомиње, само уколико се савесно примењује. Церемонија кроз коју пролазе затвореници из Бразилске државе Акре, другачија је од традиционалне амазонске церемоније са којом она има искуства.

- Ритуали који су мени блиски подразумевају веома стриктну дијету, вођену под вођством шамана (шерипиарија или пахеа) у дубинама прашуме, уз конзумирање различитих лековитих биљака махом психоактивних, „плантас цон мадре“, односно оних које се користе за подизање духовне свести - каже Маја. - Ова дијета траје око 28 дана и тек након тога се узима ајаваска која се, у зависности од разлога узимања, припрема на различите начине.

Такође, ајаваска се никада не узима заједно са већом групом људи, како је то случај са “New Аге” амазонским шаманизмом или у модерним комерцијалним центрима ајаваске у Перуу. Са том појавом, у религију се убацују додатни елементи и то они који боље привлаче следбенике, као што је хиндуистичка јога, ајурведска масажа, те будистичка медитација. Самим тим, церемоније кроз које ови затвореници, али и остали следбеници Санто Даиме религије пролазе, представља спој свега prеthodnog споменутог.

Према њеним речима, уместо икара, традиционалног амазонског певања, певају се друге химне, уз лупање у афричке бубњеве. Сви су обучени у беле, дуге одоре, носећи неке од католичких обележја, а у неким огранцима ове цркве виде се присутни масонски симболи. Све ове разноликости зависе од огранка до огранка. Наводи се да се пројекат спроводи са 15 затвореника, а колико је то продуктивно, Маја каже да нема адекватан одговор на то питање.

Према Мајиним речима, пре скоро три године званично  је патенитирана “Синтетичка ајаваска” у Немачкој, која садржи есенције три биљке које се користе за справљање ајаваска напитка. Идеја је да се овај синтетички облик користи у модерној фармакологији за лечење депресије у будућности.

- Када сам се први пут сусрела са овом информацијом, није ми се допала, међутим, надам се да би овакав вид коришћења ајаваске имао реалне добробити за све оне проблеме које ајаваска доказано може лечити или бити од значајне помоћи - каже Маја Т. Искјердо. -  Ту мислим на лечење депресије, Алцајмерове болести, болести зависности и слично. Са друге стране, треба спречити то “New Аге ” присвајање туђе културе и додатно уништавање хабитата Амазоније од стране Западњака. Тако да, уколико се наука настави развијати у том правцу, мислим да је треба следити.

Ивана Миклоши