U Brazilu robijaše leče psihodeličnim napitkom

Mišljenja svetske javnosti da li je ovo pravi način za njihovo pokajanje veoma su različita, pa neki misle da za zatvorenike koji su počinili najstrašnija zlodela, poput silovanja i ubistava, nema mesta pokajanju i da oni jednostavno moraju da pate, dok s druge strane pojedini smatraju da je to adekvatan pristup lečenja, jer se radi na njihovom “duhovnom uzdizanju”.

Program je uveden radi recidivizma, širenjem moralne svesti zatvorenika. Pokrenula ga je “Acuda”, advokatska organizacija za prava zatvorenika, a koliko je ovakav pristup lečenja adekvatan, pitali smo profesoricu pejzažne arhitekture sa Beogradskog “Union” Univerziteta Maju Todorović Iskjerdo, poreklom iz Ašanika plemena, čiji koreni leže duboko u amazonskoj prašumi.

- Treba napomenuti da se projekat sprovodi u Brazilu, u Amazonskom regionu Akre, gde se ajavaska tradicionalno koristi vekovima u okviru psihodelične animističke kulture Amazonije, pa verovatno nije ni čudo što je ideja nastala upravo ovde - kaže Maja. - Načelnici zatvora, koji su došli na ovu ideju, isprva su imali poteškoće da nađu mesto gde bi se sproveli rituali duhovnog oporavljanja zatvorenika. Koliko je meni poznato, svi šamani, odnosno tradicionalni vračevi u Brazilskoj Amazoniji su ih odbili, ali su rešenje konačno našli u Santo Daime crkvi.

Kako kaže naša sagovornica, radi se o sinkretičkoj religiji koja je spojila katoličanstvo, Kardekov spiritizam, afrički animizam i amazonski animizam – vegetalizam, poznatiji u svetu kao šamanizam. Samu religiju je stvorio Irineu, Afrikanac čiji su roditelji imigrirali u Zapadnu Amazoniju. 

- Dakle, u okviru ove religije, očigledno se ne sprovodi tradicionalno korišćenje ajavaske, a zatvorenici se, osim psihodeličnih rituala bave jogom, ajurvedskom masažom, pevanjem afričkih pesama i budističkom meditacijom – kaže naša sagovornica koja je istraživala amazonsku antropologiju na Univerzitetu u Limi, dok je trenutno na specijalizaciji iz kliničke psihologije. - Koliko je ovakav spoj zdrav, a povrh svega korektan prema narodima od kojih su preuzeta kulturna obeležja i međusobno izmešana, jeste zasebna tema. Zbog toga imam podeljeno mišljenje: i potencijalno pozitivno i negativno.

Kako navode strani mediji, radi se o radikalnom pristupu rehabilitacije, a evidentno je da zatvorenici reaguju pozitivno na terapije. Većina je izjavila da su osetili zlo koje su napravili i na tom putu uvideli svoje greške, te da ne žele da se vraćaju tim stazama, već nađu spas “pročišćenjem svoje duše”.

- Ajavaska je, pre svega izuzetno moćan psihodelik koji, ukoliko se ne koristi na adekvatan način, može da dovede do ozbiljnih i trajnih problema - priča Maja T. Iskjerdo. - Pravi amazonski vračevi imaju sposobnost da odrede ko sme da konzumira ajavasku i u kojoj količini, čak i bez zvaničnog uvida u lekarski izveštaj pacijenta, a nisam sigurna da su za to sposobni svi ovi drugi, novopečeni šamani, uključujući i „Ajavaskerose“, pripadnike Santo Daime crkve. Među zatvorenicima ima mnogih koji koriste antidepresive, antipsihotike, onih koji konzumiraju kokain i metamfetamin, kao i neka druga sredstva. Ona u kombinaciji sa ajavaskom mogu biti smrtonosna, a u najmanju ruku mogu znatno pogoršati aktuelno problematično stanje, ali i aktivirati nove trajne psihičke poremećaje. Stoga se misli da je to radikalan pristup.

Prema Majinom iskustvu, postizanje uvida u ono što se nalazi unutar nas, našu suštinu i esenciju je nešto što može dovesti do velike transformacije, a upravo su pružanje uvida i transformacija glavna moć ajavaske. Ona da veruje da ajavaska može biti od velike pomoći zatvorenicima, kao i svima onima koji su “zalutali” u životu, ali napominje, samo ukoliko se savesno primenjuje. Ceremonija kroz koju prolaze zatvorenici iz Brazilske države Akre, drugačija je od tradicionalne amazonske ceremonije sa kojom ona ima iskustva.

- Rituali koji su meni bliski podrazumevaju veoma striktnu dijetu, vođenu pod vođstvom šamana (šeripiarija ili pahea) u dubinama prašume, uz konzumiranje različitih lekovitih biljaka mahom psihoaktivnih, „plantas con madre“, odnosno onih koje se koriste za podizanje duhovne svesti - kaže Maja. - Ova dijeta traje oko 28 dana i tek nakon toga se uzima ajavaska koja se, u zavisnosti od razloga uzimanja, priprema na različite načine.

Takođe, ajavaska se nikada ne uzima zajedno sa većom grupom ljudi, kako je to slučaj sa “New Age” amazonskim šamanizmom ili u modernim komercijalnim centrima ajavaske u Peruu. Sa tom pojavom, u religiju se ubacuju dodatni elementi i to oni koji bolje privlače sledbenike, kao što je hinduistička joga, ajurvedska masaža, te budistička meditacija. Samim tim, ceremonije kroz koje ovi zatvorenici, ali i ostali sledbenici Santo Daime religije prolaze, predstavlja spoj svega prethodnog spomenutog.

Prema njenim rečima, umesto ikara, tradicionalnog amazonskog pevanja, pevaju se druge himne, uz lupanje u afričke bubnjeve. Svi su obučeni u bele, duge odore, noseći neke od katoličkih obeležja, a u nekim ograncima ove crkve vide se prisutni masonski simboli. Sve ove raznolikosti zavise od ogranka do ogranka. Navodi se da se projekat sprovodi sa 15 zatvorenika, a koliko je to produktivno, Maja kaže da nema adekvatan odgovor na to pitanje.

Prema Majinim rečima, pre skoro tri godine zvanično  je patenitirana “Sintetička ajavaska” u Nemačkoj, koja sadrži esencije tri biljke koje se koriste za spravljanje ajavaska napitka. Ideja je da se ovaj sintetički oblik koristi u modernoj farmakologiji za lečenje depresije u budućnosti.

- Kada sam se prvi put susrela sa ovom informacijom, nije mi se dopala, međutim, nadam se da bi ovakav vid korišćenja ajavaske imao realne dobrobiti za sve one probleme koje ajavaska dokazano može lečiti ili biti od značajne pomoći - kaže Maja T. Iskjerdo. -  Tu mislim na lečenje depresije, Alcajmerove bolesti, bolesti zavisnosti i slično. Sa druge strane, treba sprečiti to “New Age ” prisvajanje tuđe kulture i dodatno uništavanje habitata Amazonije od strane Zapadnjaka. Tako da, ukoliko se nauka nastavi razvijati u tom pravcu, mislim da je treba slediti.

Ivana Mikloši