У браку сами одређујте своје границе

Прем­да са­ве­ти и ми­шље­ња чла­но­ва по­ро­ди­це мо­гу би­ти ко­ри­сни, По­ланд сма­тра да је ва­жно др­жа­ти их на при­стој­ној уда­ље­но­сти.

„Пу­но кли­је­на­та ми је ре­кло да им је род­би­на уни­шти­ла брак”, ре­као је По­ланд.

Сва­ка по­ро­ди­ца, од­но­сно сва­ки пар, би тре­ба­ло да од­лу­чи где ће по­ста­ви­ти гра­ни­це.

„У овом слу­ча­ју не по­сто­ји ча­роб­на фор­му­ла и сва­ка је си­ту­а­ци­ја друк­чи­ја али јед­но је си­гур­но парт­не­ри мо­ра­ју јед­но дру­гом би­ти на пр­вом ме­сту а не њи­хо­ви ро­ди­те­љи или бра­ћа и се­стре. Ако је вам је парт­нер нај­ва­жни­ја осо­ба и нај­ве­ћа по­др­шка у жи­во­ту он­да се та­ко и по­на­шај­те ”, ре­као је Ели­от.

Јед­но је ме­ђу­тим си­гур­но. Ка­да по­ро­ди­ца стал­но ука­зу­је на раз­не парт­не­ро­ве ма­не, би­ле оне бит­не или не, то мо­же би­ти по­губ­но за сва­ку ве­зу. Обра­ти­те па­жњу на то ко­ли­ко се и ка­ко при­ча о ва­шој де­вој­ци или мом­ку кад их не­ма. Као што не би­сте во­ле­ли да ваш парт­нер при­ча ру­жно о ва­шој по­ро­ди­ци, не­мој­те до­зво­ли­ти ни су­прот­но. Јед­но је ко­ри­сна кри­ти­ка, а дру­го зло­на­мер­но ого­ва­ра­ње.

Ма­ле ства­ри су кључ­не, сма­та По­ланд: „На­рав­но да је секс ја­ко би­тан, ме­ђу­тим ни­је реч са­мо о сек­су. Гр­ље­ње и ма­же­ње одр­жа­ва ве­зу из­ме­ђу дво­је љу­ди сна­жном и сма­трам да је та ком­по­нен­та ја­ко ва­жна”, об­ја­шња­ва Ели­от. Не­за­ви­сно од то­га да сте у на­по­ну сна­ге или у, ка­ко се од ми­ља ка­же, нај­бо­љим го­ди­на­ма, не­мој­те за­бо­ра­ви­ти на бли­скост, ка­ко у спа­ва­ћој, та­ко и у свим оста­лим со­ба­ма ва­шег до­ма јер мо­же­те гле­да­ти филм за­гр­ље­ни а не сва­ко у сво­јој фо­те­љи. По­себ­но ни­ка­ко не сме­те до­зво­ли­ти се­би да спа­ва­те одво­је­но јер та­ко нај­бр­же до­ла­зи до раз­ла­за. Кон­такт је есе­ци­ја­лан за ваш од­нос.

Увек во­ди­те ра­чу­на о сво­јим пр­ихо­ди­ма и тро­шко­ви­ма и до ка­да бан­ка чу­ва по­дат­ке о ва­шем фи­нан­сиј­ском ста­њу. По­ланд ка­же да се мно­ги па­ро­ви ко­ји пре или ка­сни­је до­ђу у ње­го­ву кан­це­ла­ри­ју спо­ре око то­га шта је чи­је и у ко­јој ме­ри. Мо­жда се то чин као не­по­пу­ла­ран и не­ро­ман­ти­чан гест, али пред­брач­ни уго­вор мо­же ре­ши­ти ве­ћи­ну фи­нан­сиј­ских про­бле­ма па­ро­ва. Ако ни­сте скло­ни том ре­ше­њу, Ели­от са­ве­ту­је ске­ни­ра­ње и ар­хи­ви­ра­ње до­ку­ме­на­та код ро­ди­те­ља од­но­сно, бра­та или се­стре ка­ко би се у слу­ча­ју спо­ра вр­ло ла­ко мо­гло ви­де­ти ко је ко­ли­ко сред­ста­ва унео у брак и ко­ли­ка је брач­на имо­ви­на. Мо­жда де­лу­је да је ово са­мо при­пре­ма за оче­ки­ва­ни раз­вод, али ако у са­мом стар­ту и то­ком бра­ка раз­гра­ни­чи­те ко­ли­ко ко до­при­но­си и тро­ши и ако је ра­чун из­ме­ђу вас чист, он­да ће би­ти и ду­га љу­бав јер не­ће би­ти раз­ми­ри­ца на ову те­му.

„Су­прот­но­сти се мо­жда при­вла­че, ме­ђу­тим ми­слим да је лак­ше одр­жа­ти ве­зу ако сте слич­ни парт­не­ру. Ако има­те пу­но то­га за­јед­нич­ког, сма­њу­је­те број си­ту­а­ци­ја у ко­ји­ма ће­те се с парт­не­ром око не­че­га по­сва­ђа­ти”, об­ја­шња­ва По­ланд.

И наш пси­хи­ја­тар Вла­де­та Је­ро­тић је ре­као да из­ме­ђу љу­ди ко­ји су раз­ли­чи­ти по­сто­ји ви­ше стра­сти али и сва­ђа, па те ве­зе кра­ће тра­ју за раз­ли­ку од оних где су пар­не­ри слич­ни, ко­је су ма­ње стра­стве­не али су ду­го­веч­ни­је. На­рав­но, ов­де не при­ча­мо о сит­ни­ца­ма као што су исти нај­бо­љи ал­бум не­ког бен­да или бо­ја пло­чи­ца у ку­хи­њи.

„У кан­це­ла­ри­ју су ми до­ла­зи­ти па­ро­ви исте ве­ро­и­спо­ве­сти чи­ји се брак рас­пао за­то што је је­дан парт­нер вре­ме­ном по­стао ор­то­док­сни­ји од дру­гог”, об­ја­шња­ва Ели­от. „Осим то­га, ве­ли­ки про­бле­ми на­сту­па­ју ка­да се раз­ве­де­ни ро­ди­те­љи од­лу­чу­ју око ре­ли­гиј­ског опре­де­ље­ња сво­је де­це. Што ако се је­дан од су­пру­жни­ка по­нов­но вен­ча с осо­бом дру­ге ве­ро­и­спо­ве­сти? Због та­квих си­ту­а­ци­ја је бо­ље би­ти у ве­зи с не­ким с ким де­ли­те жи­вот­не вред­но­сти”, сма­тра њу­јор­шки адво­кат за раз­во­де Ели­от По­лан.

Foto: EPA/MOHAMMED САБЕР