ТИХОМИР ПОРОДИО СУПРУГУ У ДВОРИШТУ На свет им стигло треће дете, открио све детаље
Све је почело у петак око осам ујутро, устали су и супруга му је рекла да су кренули трудови и да ће се породити, али да нема разлога за панику јер је велик размак између контракција. Међутим, ситуација се брзо променила
Порођај је један од најинтензивнијих и најважнијих тренутака у животу сваке жене, али и тренутак великог ишчекивања и радости за целу породицу. У питању је искуство испуњено невероватном снагом, љубављу и храброшћу, а свака трудница има своју јединствену причу.
Међутим, прича Барбаре и Тихомира Вукоје из Пакоштана ипак је попут филма. Тихомир, који није ни планирао да буде на порођају сматрајући да то није за њега, сплетом околности породио је своју супругу испред породичне куће, пише Задарски лист.
Супруга координисала
Све је почело у петак око осам ујутро, устали су и супруга му је рекла да су кренули трудови и да ће се породити, али да нема разлога за панику јер је велик размак између трудова.
"Спремио сам своју другу децу, доручак и све то. И супруга је кренула да се спрема. Одвео сам децу до мојих родитеља који живе у кући одмах поред нас. Кад сам се вратио, нагло су јој скочили трудови, са десет минута размака на сваких два минута, већ од болова није могла ништа, ни да хода", препричава Тихомир.
Хтели смо да позовемо своју куму која је дула, али није могла да дође, и она има троје деце, па смо кренули сами", започиње Тихомир којем је супруга рекла да не треба да зове Хитну помоћ.
Тихомиров брат је спремио аутомобил, а они су се лагано спуштали са другог спрата.
"Пукао јој је водењак, али рекла ми је да нема панике, да је вода чиста. Срећом је супруга упућена у све, а није ни она паничар, ово нам је треће дете. И спуштали смо се, али кад смо дошли до средњег спрата, рекла ми је да ипак не може и да зовем Хитну што смо одмах и урадили", објашњава.
"Онда је опет кренула да хода, успели смо се спустити са спрата, сели у аутомобил, али нисмо прешли ни десет метара кад је дете почело да излази. Онда смо стали код комшије на паркинг, практично на тротоар. Рекла нам је да донесемо пешкире, воду и чаршаве", додаје.
"Супруга нас је координирала док се порађала, знала је све што треба и како. Дошли су и моји родитељи, сви су помагали", прича овај храбри отац.
Све у десетак минута
С обзиром на то да је од Пакоштана до Задра била огромна гужва у саобраћају, сматра да је боље да се све одвило испред куће, него на путу према болници.
"И тако, кренула је да се порађа и у једном тренутку ми је рекла да ухватим дете, да излази! Ово је први пут да сам био на порђају, говорио сам да нећу бити на порођајима, да то није за мене, и ево што се догоди", прича за Задарски лист Тихомир кроз смех.
Све се одиграло врло брзо, трајало је око десет минута, а размишљали су једино о томе да све прође добро и да остану смирени.
"Срећа је што је моја жена доста смирена, мене је мало хватала нервоза, морам признати, љутио сам се на себе што нисмо пре кренули према болници", објашњава.
Али, жена је била баш присебна, она је смиривала моју мајку, зна доста о порођајима, има искуство од пре, а и доста зна захваљујући куми која је дула, разговарају о свему томе", додаје Тихомир.
Хитна помоћ дошла је најбрже што је могла и наравно били су итекако изненађени.
"Мислили су да се жена порађа, не да се дете већ родило. Све је добро прошло, прегледали су их, пререзали пупчану врпцу, сместили бебу, сад су у породилишту где су им сви честитали", каже Тихомир који у шали додаје да га сад пријатељи зову "бабица".
Он саветује свима који се нађу у оваквој ситуацији само једно - да остану смирени!
"И пре су људи тако рађали децу. Наравно да је боље отићи пре у болницу, али ако се нађете у оваквој ситуацији, само смирено, од панике се само горе може направити", истиче Тихомир који захваљује свима који су дошли и хтели да помогну, не стварајући гужву ни паничарећи, али и Хитној помоћи и задарској болници.
"Направили су све што је у овој ситуацији било могуће, свака част свима", закључује отац малене Кларе.
Ова лепа прича породице Вукоја из Пакоштана права је потврда невероватне снаге и љубави која повезује породицу.
(Tеlеgraf.rs)