Страх од паукова људима је урођен
Дуго се расправља о томе је ли арахнофобија људима урођена или се ради о стеченом, културолошком страху.
Како би одговорили на то питање научници су посегнули за најневинијим и најнеутралнијим судионицима испитивања - људским бебама.
Стручњаци с института Макс Планк посели су шестомесечну ђечицу чврсто у мајчино крило и кренули им показивати слике паука, змија, риба и цветова. Слике су биле исте величине и боје. Притом су им посебним инфрацрвеним уређајем мерили ширину зеница.
"Када смо им показали слике паукова и змија деца су реагирала знатним ширењем зеница", рекла је неуролошкиња Стефани Хохл с Интитута Макс Планк и Бечког универзитета, јавља Хина.
"При сталном светлу ширење зеница је важан знак активације норадреналинског система у мозгу, који је одговоран за стресне реакције", објаснила је.
Пошто су деца била толико мала да нису могла да науче од старијих да се паукова и змија треба плашити, закључак је да се ради о урођеном страху.
"Сматрамо да је страх од паукова и змија изворно еволуцијсиони", казала је Хохл.
Другим речима, иако у заштићеном, модерном свету ретко долазимо у контакт с опасним пауцима и змијама, наши давно заборављени преци нису били те среће, па су страх и гађење које неки међу нама осећају кад набасају на та створења заправо наслеђе нагона за преживљавањем који се развио у давним временима.
Резултати студије објављени су у часопису Фронтиерс ин Psychology.
