Strah od paukova ljudima je urođen
Dugo se raspravlja o tome je li arahnofobija ljudima urođena ili se radi o stečenom, kulturološkom strahu.
Kako bi odgovorili na to pitanje naučnici su posegnuli za najnevinijim i najneutralnijim sudionicima ispitivanja - ljudskim bebama.
Stručnjaci s instituta Maks Plank poseli su šestomesečnu đečicu čvrsto u majčino krilo i krenuli im pokazivati slike pauka, zmija, riba i cvetova. Slike su bile iste veličine i boje. Pritom su im posebnim infracrvenim uređajem merili širinu zenica.
"Kada smo im pokazali slike paukova i zmija deca su reagirala znatnim širenjem zenica", rekla je neurološkinja Stefani Hohl s Intituta Maks Plank i Bečkog univerziteta, javlja Hina.
"Pri stalnom svetlu širenje zenica je važan znak aktivacije noradrenalinskog sistema u mozgu, koji je odgovoran za stresne reakcije", objasnila je.
Pošto su deca bila toliko mala da nisu mogla da nauče od starijih da se paukova i zmija treba plašiti, zaključak je da se radi o urođenom strahu.
"Smatramo da je strah od paukova i zmija izvorno evolucijsioni", kazala je Hohl.
Drugim rečima, iako u zaštićenom, modernom svetu retko dolazimo u kontakt s opasnim paucima i zmijama, naši davno zaboravljeni preci nisu bili te sreće, pa su strah i gađenje koje neki među nama osećaju kad nabasaju na ta stvorenja zapravo nasleđe nagona za preživljavanjem koji se razvio u davnim vremenima.
Rezultati studije objavljeni su u časopisu Frontiers in Psychology.
