Шта би Фројд рекао за Алису у Земљи чуда?
Алиса у Земљи чуда (1865) дело је математичара и логичара Чарлса Латвиџа Доџсона (написао дело под псеудонимом Луис Керол) које већ преко 150 година забавља и интригира како децу тако и одрасле.
Обједињујући математику, политичку сатиру, психологију, као и лично искуство, ово дело је отворено за различита тумачења, пише ЦДМ. Вероватно због тог богатства алузија које текст носи, опстанак и процват дела је загарантован и у будућности.
Иако недостаје конвенционална прича, морално добра хероина и поука, Алиса нас не оставља са осећањем непотпуности. Керол је изабрао сан као структуру (ониричка фантастика) и тиме рационално заменио бизарним, фантастичним ирационалностима света снова.
На тај начин, уместо моралистичке и дидактичне књиге за децу, он је створио измаштани свет, простор у коме се живи и у коме се може дати полет машти.
„Никад не замишљај да ниси друкчија него што би другима могло да изгледа да оно што си била или могла да будеш није било друкчије него што би им оно што си била друкчије изгледало.“
Дело нуди многобројна тумачења, управо због начина на који је испричано – нонсенс утемељен на игри речима или стихова нелогичне или апсурдне садржине, каткад и са измишљеним речима, прављене за забаву деци или као хумористичка поезија.
Поред популарних теорија о алегорији за злоупотребу дрога (гусеница која пуши наргилу, магична печурка, напици и колачићи због којих се јунакиња смањује или расте), преко алузија о педофилији (Керолове склоности ка дружењу са малим девојчицама и уопште инспирацији за Алису коју је нашао у Алиси Лидл са којом се дружио, слао писма и фотографисао је), долази се и до фројдистичког тумачења, анализи снова, пише ЦДМ.
Шта би Фројд рекао?
Књижевна критика прихвата једну од главних идеја Фројдове психоанализе, по којој људи у свом уму имају несвесно „ја” у коме су потиснута болна искуства и емоције, а наш свакодневни живот то ублажава балансирајући између жеља и захтијевима нашег ега и суперега. Методу интерпретације несвесног Фројд је примењивао на сновима.
Он је тврдио да су снови производ борбе између свесног и несвесног, да у њима несвесно избегава цензуру и у прихватљивом облику испољава своје страсти и жеље.
Сексуални симболизам
Први талас Алисиних психоаналитичара фокусирао се на сексуални симболизам у делу, сматрајући да је то пре свега сама Керолова потиснута сексуалност.
Једна од теорија говори да је Алисино пропадање кроз зечју рупу живописни симбол сексуалног чина потиснутог у Кероловој подсвести. То се исто односи на врата, браве и кључеве – врата нормалне величине представљају одраслу жену, па тако мала врата представљају девојчицу; завеса која крије та врата представља одећу девочице, а стављање кључа у браву је класични приказ коитуса.
Ипак психоаналитичари су могли да пронађу више од само сексуалног значења дела, што су и урадили. Психоаналитичка критика Алисе у Земљи чуда је еволуирала.
Теорија идентитета
Ова теорија односи се прије свега на бића Земље чуда, односно на анализу битних ликова у делу – Чеширска мачка, Гусеница, Краљица Срце и сама Алиса у сну. Сам Керол је вешто карактеризовао створења симболишући тако делове структурног модела психе (што је повезано и са илустрацијама Џона Тенијела у делу).
Краљица је представљена као врховни владар у Земљи чуда и стога може се поредити са идом (са њом и лик Војвоткиње). Мачак и Гусеница су ликови који Алису константно подсећају на њено право „ја” и на то да је она диригент сна, а не да је она сама сан. Стога, они представљају суперего. И на крају, Алиса делује као его налазећи смисао бесмисленом свету.
Краљица
Фројд је ид дефинисао као биолошки, инстинктивни, наслеђени и аморални дио личности вођен принципом задовољства; то је хаос, пун енергије која долази из нагона и једино тражи испуњење тих жеља.
Краљица је примитивна страна Алисине личности. Илустрације ради, Краљица и Војвоткиња представљене су као жене које своје непосредне потребе тренутно задовољавају узимањем обилне количине хране и то је виђено као метафора отвореног приказивања скривене сексуалности. Док оне саме бирају шта ће, када и колико јести, Алиса, с друге стране, приморана је да узима храну како би манипулисала својим телесним обликом у складу са ситуацијом.
У вези са тим, деликатни апетити одговарају чедној женствености, док похлепа сигнализира монструозност – зато су и приказане гротескно.
Ипак, иако је Краљица врховни владар, њена наређења у константном изливу беса да се обезглаве поданици се заправо никада не остварују, па њен лик изгледа да је ту само како би се супротставио Алиси и вратио је у реални свет.
Чеширска мачка и Гусеница
Суперего представља социјално усвојене стандарде о томе који је то прихватљив начин на који его може, без озбиљнијих посљедица задовољити импулсе ида.
Како су и мачка и Гусеница чак и физички увијек смештени изнад Алисе, они су ту да се супротставе њој, контролишући код појединца смисао за добро и лоше.
Гусеница нема разумиевања за њен проблем неприлагођености у Земљи чуда, али управо тиме је Гусеница и одваја од осталих бића и брине о томе да она не изгуби свој идентитет овђе. Алиса Мачку гледа као ауторитет и с поштовањем јој се обраћа за пут. Гусеница као да суптилно покушава да каже Алиси да је величина не дефинише и покушава да је усмери како да контролише своју нарав, док је Мачка на другачији начин ставља у нелагодну ситуацију називајући је лудом.
Суперего чини немогућим да се ум осећа добро са собом, а Фројд каже да је суперего заправо подстакнут агресијом ида.
А чини се да се Мачка појављује у критичним тренуцима за њу, бринући се да она не изгуби свест о себи.
Алиса
Его садржи све оне психолошке функције које су се током еволуције развиле са циљем да се задовоље потребе и константно балансира између ида и суперега.
Алиса је од самог почетка сна приморана да удовољи многим бићима. Осим што задовољава потребе које се јаве у иду, его има задатак и да сузбије забрањене жеље које се налазе у несвјесном, а које теже да продру у свест и узнемире личност. Она је често виђена као уљез у свом сопственом уму.
Конфликте ће его разријешити одбрамбеним механизмима, као што су, на пример, репресија и пројекција.
Потискивање, рецимо, настаје када се нешто склања од свести, што Алиса и ради самим пропадањем кроз зечју рупу. И до стварања саме Земље чуда дошло се на тај начин.
Све ово помаже Алиси да открије свој прави идентитет. Када она изађе из свог сна, а самим тим и из Земље чуда, видимо да је она у далеко већој контроли ситуације и своје личности.
Само проналаском свог идентитета Алиса ће моћи да одбаци свет Земље чуда и она то ради признавањем да је врховни владар тог света само паковање карата за игру.
Фројдова психологија и анализе свакако нису једини могући начини тумачења, али јесу били одлична полазна тачка. Дело је инспирисало како режисере да покажу своје виђење догађаја и значења тако и модерну неурологију која ће нам помоћи да боље спознамо функционисање нашег мозга, закључује ЦДМ.