Шкот Дарен Харви и "наша" Ана Копривица рекли „да” у Новом Саду

Заљубљени пар упознао се на мастер студијама права 2011. године у Немачкој, а више од шест година њих двоје су у срећној вези. Иако је он запослен на Универзитету у Единбургу где предаје Права Европске уније, а она у Луксембургу на Макс планкс институту, њих двоје одлучили су да љубав крунишу баш у Српској Атини, где је Дарен прошле године и запросио Ану и то на Петроварадинској тврђави у присуству родитеља.

Било је логично да се венчамо овде, јер Луксембург није долазио у обзир пошто ни он, ни ја нисмо повезани с њим, а с друге стране да смо се венчали у Великој Британији свима би била потребна виза да уопште дођу тамо и опет би било скупо, казала је Ана за „Дневник” и додала да је трећина званица с његове стране, а остали су сви с њене, јер има велику породицу и доста пријатеља.

Овде је, такође, и лепше време, а услови за организацију венчања су много једноставнији и бољи. Хтела сам иначе да окупим пријатеље из иностранства, али и да његова породица види одакле сам, прича Ана.

Младожења се заједно с братом, који му је иначе био и кум на венчању, и још неколико пријатеља, фотографисао пре свадбе и том приликом одушевио окупљене пролазнике. Наиме, момци су били обучени у кариране сукње познатије као килтови. Осим тога, њихова гардероба била је тешка око седам килограма пошто су на себи имали и специјалне прслуке, чарапе и много детаља који су њихов свадбени стајлинг за ове крајеве учинили несвакидашњим. Један од њих свакако је и нож који су сви младићи носили у чарапама, што је део шкотске ношње. С њима није била његова супруга, јер је према Дареновим речима код њих обичај да младожења не сме да види младу пре саме церемоније венчања. 

Фантастично је носити килтове, то је део нашег културног наслеђа и  код нас их мушкарци на венчањима традиционално облаче, рекао је симпатичан младић из Шкотске који није крио узбуђење што се венчава баш у Новом Саду.

Волим овај град. Фантастичан је. Волим ваше људе, храну и климу, јер сам из хладне земље, а овде је топло. Тренутно учим српски. Веома је тежак, али се трудим. Зато сам и написао говор на српском језику за свадбу, што ће бити изазов за мене, али морам да пробам. То је важно и због моје жене, али и њене породице, поделио је с нама тазе новосадски зет.

Иначе, свадба младог брачног пара била је прави микс овдашњих и шкотских обичаја и традиције. По шкотским обичајима младожења, очеви, кум и кума припремили су специјалне говоре, а током вечери се играо и посебан шкотски плес. Гости из Шкотске уживали су у српској храни, али и музици, а није их заобишло ни играње кола.

В. Бијелић