Škot Daren Harvi i "naša" Ana Koprivica rekli „da” u Novom Sadu

Zaljubljeni par upoznao se na master studijama prava 2011. godine u Nemačkoj, a više od šest godina njih dvoje su u srećnoj vezi. Iako je on zaposlen na Univerzitetu u Edinburgu gde predaje Prava Evropske unije, a ona u Luksemburgu na Maks planks institutu, njih dvoje odlučili su da ljubav krunišu baš u Srpskoj Atini, gde je Daren prošle godine i zaprosio Anu i to na Petrovaradinskoj tvrđavi u prisustvu roditelja.

Bilo je logično da se venčamo ovde, jer Luksemburg nije dolazio u obzir pošto ni on, ni ja nismo povezani s njim, a s druge strane da smo se venčali u Velikoj Britaniji svima bi bila potrebna viza da uopšte dođu tamo i opet bi bilo skupo, kazala je Ana za „Dnevnik” i dodala da je trećina zvanica s njegove strane, a ostali su svi s njene, jer ima veliku porodicu i dosta prijatelja.

Ovde je, takođe, i lepše vreme, a uslovi za organizaciju venčanja su mnogo jednostavniji i bolji. Htela sam inače da okupim prijatelje iz inostranstva, ali i da njegova porodica vidi odakle sam, priča Ana.

Mladoženja se zajedno s bratom, koji mu je inače bio i kum na venčanju, i još nekoliko prijatelja, fotografisao pre svadbe i tom prilikom oduševio okupljene prolaznike. Naime, momci su bili obučeni u karirane suknje poznatije kao kiltovi. Osim toga, njihova garderoba bila je teška oko sedam kilograma pošto su na sebi imali i specijalne prsluke, čarape i mnogo detalja koji su njihov svadbeni stajling za ove krajeve učinili nesvakidašnjim. Jedan od njih svakako je i nož koji su svi mladići nosili u čarapama, što je deo škotske nošnje. S njima nije bila njegova supruga, jer je prema Darenovim rečima kod njih običaj da mladoženja ne sme da vidi mladu pre same ceremonije venčanja. 

Fantastično je nositi kiltove, to je deo našeg kulturnog nasleđa i  kod nas ih muškarci na venčanjima tradicionalno oblače, rekao je simpatičan mladić iz Škotske koji nije krio uzbuđenje što se venčava baš u Novom Sadu.

Volim ovaj grad. Fantastičan je. Volim vaše ljude, hranu i klimu, jer sam iz hladne zemlje, a ovde je toplo. Trenutno učim srpski. Veoma je težak, ali se trudim. Zato sam i napisao govor na srpskom jeziku za svadbu, što će biti izazov za mene, ali moram da probam. To je važno i zbog moje žene, ali i njene porodice, podelio je s nama taze novosadski zet.

Inače, svadba mladog bračnog para bila je pravi miks ovdašnjih i škotskih običaja i tradicije. Po škotskim običajima mladoženja, očevi, kum i kuma pripremili su specijalne govore, a tokom večeri se igrao i poseban škotski ples. Gosti iz Škotske uživali su u srpskoj hrani, ali i muzici, a nije ih zaobišlo ni igranje kola.

V. Bijelić