ОВУ ПЕСМУ ЈЕ ТИТО ЗАБРАНИО, А ЈОВАНКА ЈЕ ОСЛОБОДИЛА Причало се да подстиче самоубиство

Настала 1950. године, ова балада рефлектује личну борбу аутора с туберкулозом. Недовић је у време настанка песме био у изузетно тешком здравственом стању, што се осећа у свакој речи песме.

Песма је брзо стекла популарност, али с том популарношћу дошао је и мрачан аспект. У периоду након објављивања плоче забележен је велики пораст броја самоубистава међу оболелима од туберкулозе. Овај забрињавајући тренд привукао је пажњу власти, укључујући Јосипа Броза Тита и Централни комитет, који су одлучили да забране продају плоча и извођење песме. Објашњење за ову одлуку било је да песма наводи на самоубиство.

Деценија забране и повратак на сцену

Забрана је трајала десетак година, све док песма није неочекивано поново изведена на једној прослави. Јованка Броз, супруга Јосипа Броза Тита, наручила је песму, а легендарна Нада Мамула ју је отпевала за њу. Овај тренутак означио је крај забране и повратак песме у јавност.

Песму „Плућа су ми болна“ први је снимио Заим Имамовић. Осим верзије Наде Мамуле, позната је и интерпретација Велибора Боре Спужића – Кваке.

Текст песме

Текст песме одражава дубоку тугу и осећај неизбежне пропасти:

Плућа су ми болна, здравља више немам

Јер су сасвим близу, моји задњи дани

Живећу још данас, а можда и сутра

А онда заувек, збогом мој животе

Није мени жао, беднога живота

Јер ја среће никад, осетио нисам

Само бол и патња, горке сузе лио

У животу своме, срећан нисам био.

Наслеђе Драгише Недовића

Драгиша Недовић није био само аутор ове трагичне баладе. Током свог живота, компоновао је више од 800 песама. Међу његовим најпознатијим делима су „У лепом старом Вишеграду“, „Стани, стани Ибар водо“ и „Београде, граде на Дунаву“. Његово наслеђе и даље живи кроз његове песме, које су оставиле неизбрисив траг у народној музици.

Ова прича о песми „Плућа су ми болна“ не говори само о једној нумери, већ о времену, друштву и људским емоцијама које су урезане у историју.

(Krstarica.com)