Окретање желуца бољка већих паса

Ово звучи баш страшно, али још горе изгледа када се нађете у ситуацији да пас почне да се баца по поду и труди да се исповраћа, што је немогуће, јер се желудац већ окренуо и зачепио једњак и дванаестопалачно црево. Дакле храна у желуцу стоји окренута и једини спас је операција. Симптоми торзије су надувавање стомака пса који почиње да изгледа неприродно, затим покушаји повраћања и видна непријатност кроз коју пас пролази.

Ово се десило Чаславу званом Чаки, једанаестогодишњем ирском сетеру који је у среду увече имао оперативни захват у амбуланти „Пет вет“. Ветеринар Слободан Ковачевић прво је урадио ултразвук, како би потврдио своје сумње, да би затим саопштио лошу вест.

"Стар је и постоји могућност да неће устати након анестезије, али то нам је једино решење", рекао је ветеринар, након чега се пас само пар минута након тога нашао на оперативном столу, примајући инхалаторну анестезију.

Да је Часлав дошао сат времена после тога у амбуланту, не би му било помоћи, тако да је брза реакција власника кључна у овим моментима. Операција је трајала више од сат времена, и било је неопходно испразнити садржај желуца и вратити га на своје место.

Тим ветеринара радио је брзо и синхронизовано, без напетости са жељом да спасу пса ког познају и који је већ имао једну операцију пре пет година, када му је стављена шина како би исправили отворен прелом ноге. Часлав је један блесави ирац, којем једноставно још није дошао крај. Након операције, у којој му је враћен желудац на место и пришивен за трбушни зид, како се случај не би поновио, било је најбитније пробудити га из анестезије, јер због старости срце и плућа више не раде пуним капацитетом.

"Хајде Чаки, хајде буди се, нема сад спавања, идемо у шетњу", викали смо сви затечени у амбуланти, како би се пас тргао, пљескали му испред очију, што није много значило, јер је катаракта због година већ узела замах, те је пас слабовид, и из једног мрака, требао је да пређе у други, а како му објаснити који је прави. Почели смо да га дрмусамо и мало по мало, пас је почео да цвили и режи како би нам рекао да је у боловима и да га пустимо да спава.

Пси након ове операције стају на ноге, код Часлава је то ишло мало теже, али се исправио и кораком пијанца храбро закорачио. Следећих 48 сати било је кључно за опоравак, али сви су били срећни због успешно завршене операције, осим пса који је био ошамућен и требало му је још времена да схвати шта се тачно десило.

Ветеринар др Слободан Ковачевић објаснио је за „Дневник“ ову појаву за коју мало људи зна, а врло је опасна.

"Торзија желуца се често дешава код раса паса која имају дубок грудни кош, и код великих раса, скоро и да се не дешава код малих врста. Углавном се јавља после храњења пса, када недуго потом пас почне да се игра да скаче и добар удео у настанку целог процеса има и слезина која је повезана са желуцем", објашњава Ковачевић и додаје да желудац може да се ротира 90 степени, па и 180, те се приликом ротације затвара доток у желудац, односно једњак и излаз из желуца. Према његовим речима, желудац се шири услед дејства бактерија и долази до надувавања желуца који може да порасте до енормне величине, притиска дијафрагму, отежава дисање и рад срца. Услед ротације долази и до прекида циркулације у слезини и крвни судови на желуцу, услед ширења желуца се стање и прекину циркулацију у њима.

"Због ових механичких промена, долази до промена и у самом крвотоку. Оно што власници могу да примете јесте да пас крене да балави, не може да се намести, непријатно му је, затим покушава да повраћа, а не може да поврати. Најважнији симптом је велики стомак који прелази границе грудног коша и задњег лука ребара, уколико се прстом удари по стомаку чује се звук као да се удара у бубањ", каже Ковачевић и напомиње да је најбитније што пре реаговати и одвести пса код ветеринара, јер једини излаз из те ситуације јесте хируршки захват.

Он каже да се након доласка у амбуланту ради рендген абдомена, где се јасно види карактеристична слика завртања желуца. Након тога, приступа се хируршком захвату што пре. Најбољи изгледи су ако постоји инхалаторна анестезија, затим се даје брза инфузија у вену због поремећености циркулације.

"Након тога отвара се стомак и испушта се полако скупљени гас у желуцу. Када се он доведе на нормалну величину, онда се приступа репозицији, па отварању желуца, након чега се испразни желудац, односно избаци садржај и након репозиције, излазни део желуца се зашије за трбушни зид, како не би поново дошло до окретања", каже Ковачевић и напомиње да наредних 48 часова животиња мора бити на инфузији, храна је забрањена, а течности узима по мало и трећи дан почиње да једе кашасту храну у малим количинама.

Чаки је сада добро и за који дан опет ће да шета у свом омиљеном Футошком парку, а само брза и правовремена реакција је спасила живот овом сетеру који ће имати још авантура пред собом, како се чини. Надамо се лепих.

М. Стакић