Ninine mustre: Biseri

Budući da familijarno nemamo crtu preduzimljivosti, nismo se od jabuka oparili, ali smo uživali u deljenju, davanju, poklanjanju, a dosta ih je otišlo i u rakiju. Ja sam nekoliko nedelja zaredom donosila jabuke tamo gde sam u to vreme radila. U početku su se kolege malo snebivale, bilo im je čudno da bez povoda neko stalno „časti“, ali vremenom su tačno znali ukuse jabuka koje im se dopadaju i zadovoljno su se sladili tom zdravom, neprskanom, poklonjenom užinom. Čak su i sa drugih spratova dolazile kolege da se raspituju ima li tog dana Nininih jabuka. To me je sve mnogo radovalo.

Ja volim da dajem, lep mi je osećaj. A onda sam jednog dana čula kako neke kolege komentarišu da se ja tim jabukama „uvlačim“ drugim kolegama. Bila sam zapanjena! Dobro, preterujem malo, nisam bila zapanjena, znam ja vrlo dobro i gde živim i sa kim radim. Uvek ima pametnjakovića koji sve vide isključivo kroz prizmu sopstvenog stanja svesti, to nema veze ni sa državom ni sa nacijom, to je jednostavno stanje svesti do kojeg je pojedinac uspeo da stigne tokom svog života na ovoj planeti. Nakon te informacije, dobijem pride i staru narodnu izreku „Ne bacaj bisere pred svinje“ što mi u tom trenutku bude jako smešno. Ljudi baš vole da prave analogije i kad su potpuno besmislene. Niti se moje kolege mogu porediti sa svinjama, niti su jabuke biseri, pa da ne znaju šta će sa njima. I taj jedan što je komentarisao moju darežljivost, ako je uopšte i komentarisao, uradio je to iz ko zna kojih, ali svakako isključivo sopstvenih pobuda, zasnovanih na stanju svesti u kojem se u tom trenutku nalazio. Bolje nije umeo, a da nauči bolje, iz nekog razloga nije hteo i to je jednostavno tako.

Sva sreća pa me je ova situacija zadesila u godinama kada sam već poprilično upoznala ljudske karaktere i prestala da se iščuđavam njihovim motivima i postupcima. Naravno da mi je bilo neprijatno, ne bih se toga i danas tako živo sećala da sam ostala potpuno ravnodušna. Svakako nije svejedno kada čujemo nešto što smatramo da ne odgovara istini, ali to je jedan od načina da sagledamo koliko smo svi isti u svojim različitostima i koliko svi različito doživljavamo ljude i stvarnost oko sebe.

Ako već volim da bacam bisere, jer me to čini srećnom, ima da ih bacam, pa ako su svinje u blizini, i pred svinje. One ionako važe za izuzetno inteligentne životinje, pa to što ne znaju čemu služe biseri, možda više govori o nama nego o svinjama. Uostalom, i svinje mogu da budu divni kućni ljubimci. Vrlo su uredne i čiste ako im se obezbedi adekvatan prostor, nežne su i mazne i veoma privržene. Da žive u normalnim uslovima i da im poklanjamo pažnju kao i drugim kućnim ljubimcima, verovatno bi znale da biseri nisu za jelo nego za ukras. Sve ovo nisam isprobala i iznosim ove detalje samo kao primer za razmišljanje o mogućnosti da i ljudi, baš kao i svinje imaju potencijal da shvate šta čemu služi, ali to zavisi od toga u kakvom su stanju svesti odabrali da obitavaju.

Nina Martinović Armbruster, "Ninine mustre" na RTV1, sredom u 15.30 časova, www.ninamartinovic.com