НАУЧНИ ДОКАЗ О ЖИВОТУ НАКОН СМРТИ!?  Након проучавања веома бројних искустава блиских смрти, професор изнео доказе да постоји загробни живот

Истакнути амерички научник тврди да је пронашао доказе о животу након смрти кроз истраживање на милионима пацијената који су имали искуства блиске смрти. Др. Сем Парнија, ванредни професор медицине на Медицинском центру Лангоне Универзитета у Њујорку, открио је да пацијенти који су оживљени након срчаног застоја често описују да се присећају сваког тренутка свог живота. Оно што је фасцинантно, истиче Парниа, јесте да се сећања појављују не само из њихове перспективе, веcћ и кроз очи других, пише Дејли мејл.

Ова искуства, која су већ деценијама тема занимања, догађају се када су људи клинички ‘мртви’ и шансе за опоравак су им минималне. Парниа је током тридесет година истраживања на хиљадама људи истражио границу између живота и смрти те изјавио за Times Radio: ‘Милиони људи широм света прошли су кроз ову фазу смрти и поново су оживљени’.

Док су споља без свести, Парниа тврди да ти људи унутра проживљавају интензивна искуства. Они често препричавају призоре као да све посматрају изван свог тела и имају осећај ‘360 степени свести’, чак и док медицинско особље покушава да их оживи. Додаје како пацијенти често поново проживљавају сваки аспект свог живота, укључујући осећања које су изазвали код других – била они болна или срећна.

Ови феномени су донекле подржани научним истраживањима, јер се зна да мозак задржава краткотрајну активност и након застоја срца, док у неким случајевима може доживети кратке налете активности и до сат времена касније током реанимације. Овакви закључци подстакли су расправе међу лекарима о могућности промене стандардне праксе проглашавања смрти.

Парниа додаје да га ова открића често изненађују: ‘Не би требало да можемо да истражујемо шта се догађа након смрти. А ипак, у тренутку смрти, чини се као да су сви делови живота забележени и процењују се кроз призму морала’. Такође истиче како многи пацијенти који се врате из тог стања долазе с дубљим разумевањем живота и осећајем повезаности, ценећи важност и најмањих интеракција.

Неки људи су и раније описивали своја искуства блиска смрти присећајући се тунела светла или сусрета с вољенима који су преминули. Међутим, док још увек нема консензуса о томе зашто толико људи има слична искуства, неки стручњаци нагађају да се мозак у тим тренуцима ‘ослобађа’ и пружа интензивно луцидне призоре сачуваних сећања. Остаје отворено питање да ли је то тачна теорија, док супротна мишљења такође постоје.

 Дејли мејл, Вечерњи лист, Крстарица