Наш кошаркаш путује по свету због концерата Ајрон Мејдена

Три пута је био најбољи стрелац Евро лиге. Након завршетка професионалне каријере овај мајстор кошаркашке игре наставио је као функционер Кошаркашког савеза Србије. Завршетак професионалне каријере омогућио му је да се посвети још једној великој љубави - музици, и то хеви металу и групи Ајрон Мејден, уз коју је обишао многе концертне просторе широм света. Како нам каже, Мејдени су му засвирали у ушима с првим вокменом и то у њиховој матичној земљи.

– Када сам 1993. био са кадетском репрезентацијом у Енглеској, био сам повређен, али је селектор ипак инсистирао да будем са екипом. Другари су после тренинга углавном спавали, а пошто је мени било досадно, отишао сам до центра и ушао у неку музичку продавницу. Хтео сам да себи купим вокмен, који до тада нисам имао. Разгледао сам аудио касете и за око ми је запела Металика. Узео сам касету, а поред мене се створио неки Енглез, металац, и показао ми руком на касету Мејдена. Био је то албум  ‘’Somewhere ин тиме‘’. Послушао сам га, купио обе касете, и кад сам се вратио назад ставио сам касету у вокмен и од тада је све кренуло – каже Ракочевић за “Дневник”.

Дакле, може се рећи да Мејдене интензивно слушате од малих ногу?

– Наравно. Сећам се да сам својевремено, док сам био у Таукерамици, стављао кришом МП3 плејер у шорц и једну слушалицу у уво и тако сам трчао. Додуше, нисам успео да неког од саиграча из клубова или репрезентације пребацим на ову врсту музике. Већина их је слушала реп или хип-хоп, али ја сам остао доследан свом музичком укусу.

Када сте први пут ишли на њихов концерт?

– Било је то 2014. када сам отишао у кошаркашку пензију. До тада нисам могао због обавеза према клубовима и репрезентацији. Концерт је био на Калемегдану, што се каже на домаћем терену. Од тада сам био на концертима свуда по свету...Лондон, Амстердам, Њујорк, Берлин, Истанбул, Штокхолм...У Загребу ми је био најбољи концерт, била је супер екипа.

Шта је “на концертној тури” у плану за наредни период?

– Већ сам успео да дођем до карата за концерт у Аргентини. Хтео сам да спојим и концерт у Чилеу, али сам доживео стрес када сам сазнао да из неких разлога само Чилеанци могу да купе карте. Нисам се смирио док преко једног пријатеља Аргентинца нисам успео да дођем до карте за концерт у Чилеу. Стварно је ризик 11 месеци раније купити карте, јер су они већ у годинама и постоји опасност да неко од њих не буде у стању да свира, али то је било јаче од мене. Уздам се и у то што је Стив Херис (басиста Мејдена) рекао да су сада у годинама када морају да искористе највише од сваког момента, јер сутра може нешто да им се деси, али је рекао да се нису уморили од свирања и да и даље уживају у томе, тако да нису најавили опроштај, што је стварно супер.

А како коментаришете то што је певач Брус Дикинсон уједно и пилот авиона? 

– Па, људи често имају погрешну слику о уметницима. Они су високи интелектуалци, што се лако може проверити и на интернету, у њиховим интервјуима. Брус је и мачевалац, поред тога што је и пилот Боинга. У филму ’Ирон Маиден - Flight 666’ се може видети колико су они, у ствари, фини, васпитани и образовани људи.

Да ли сте имали прилику да упознате неког од чланова бенда?

– На жалост, нисам. Имао сам једном среће да будем у оном првом прстену до бине. Али једном, на концерту у Трсту, Стив Херис је погледао у мене. Ја сам подигао палац у знак подршке, а он ме погледао и климнуо главом. Ту смо успоставили контакт. ( смех ) Али могу да се похвалим да имам палице за бубњеве Ника Мекбрејна, које ми је поклонио пријатељ из Подгорице.

Има ли неких песама које слушате чешће него друге?

– Покушао сам да направим списак од 10 песама, али увек схватим да их има много више. Имам периоде кад слушам одређене песме. Рецимо да сад чешће слушам ’Where еаглес даре’, али ту су увек присутне ’Рун то the hills’, ’Нумбер оф the беаст’... Тешко их је све набрајати...

А албум?

– “Нумбер оф the беаст’, наравно, рецимо и овај нови ‘’The book оф соулс’.

Да ли наследници слушају исто што и тата, или су препуштени друштву? Како као  родитељ утичете на своју децу кад је музика у питању? 

– Успео сам да им убацим у подсвест неке од песама, а син зна напамет ’Рун то the hills’. Покушавам да их спасем од свега лошег што долази из медија. Мукотрпно је данас извести дете на прави пут кад је музика у питању, с обзиром чиме смо све окружени. Мислим да је битно пласирати деци од најранијих дана праву музику. Данас родитељи раде по цео дан, па немају времена да се посвете и том сегменту васпитавања деце, а онда долази до проблема јер су деца бомбардована шундом са већине медија. Пример за то колико водим рачуна о развоју детета је мој син, који је тек у 4. разреду добио мобилни телефон, последњи, јер су сва деца већ у 2. и 3. разреду имала телефоне. Мислим да деци треба дозирати све те технолошке иновације.

Александар Настић

Осим музике и Мејдена, Игор је и пасионирани љубитељ стрипова, а посебно стрип - јунака Дилана Дога.

– У оно време није било мобилних, интернета, рачунара. Као клинац сам често пролазио поред трафике и случајно видео први број Дилан Дога. Учинило ми се занимљивим и од тада сам свако мало ишао на трафику и досађивао продавачици питањем кад ће следећи број. Наравно да данас имам све бројеве, али нисам их купио онако ођедном, данас је то лако преко разних сајтова, већ сам их скупљао појединачно и у томе је била драж. Пут до успеха је највећа награда.