Naš košarkaš putuje po svetu zbog koncerata Ajron Mejdena

Tri puta je bio najbolji strelac Evro lige. Nakon završetka profesionalne karijere ovaj majstor košarkaške igre nastavio je kao funkcioner Košarkaškog saveza Srbije. Završetak profesionalne karijere omogućio mu je da se posveti još jednoj velikoj ljubavi - muzici, i to hevi metalu i grupi Ajron Mejden, uz koju je obišao mnoge koncertne prostore širom sveta. Kako nam kaže, Mejdeni su mu zasvirali u ušima s prvim vokmenom i to u njihovoj matičnoj zemlji.

– Kada sam 1993. bio sa kadetskom reprezentacijom u Engleskoj, bio sam povređen, ali je selektor ipak insistirao da budem sa ekipom. Drugari su posle treninga uglavnom spavali, a pošto je meni bilo dosadno, otišao sam do centra i ušao u neku muzičku prodavnicu. Hteo sam da sebi kupim vokmen, koji do tada nisam imao. Razgledao sam audio kasete i za oko mi je zapela Metalika. Uzeo sam kasetu, a pored mene se stvorio neki Englez, metalac, i pokazao mi rukom na kasetu Mejdena. Bio je to album  ‘’Somewhere in time‘’. Poslušao sam ga, kupio obe kasete, i kad sam se vratio nazad stavio sam kasetu u vokmen i od tada je sve krenulo – kaže Rakočević za “Dnevnik”.

Dakle, može se reći da Mejdene intenzivno slušate od malih nogu?

– Naravno. Sećam se da sam svojevremeno, dok sam bio u Taukeramici, stavljao krišom MP3 plejer u šorc i jednu slušalicu u uvo i tako sam trčao. Doduše, nisam uspeo da nekog od saigrača iz klubova ili reprezentacije prebacim na ovu vrstu muzike. Većina ih je slušala rep ili hip-hop, ali ja sam ostao dosledan svom muzičkom ukusu.

Kada ste prvi put išli na njihov koncert?

– Bilo je to 2014. kada sam otišao u košarkašku penziju. Do tada nisam mogao zbog obaveza prema klubovima i reprezentaciji. Koncert je bio na Kalemegdanu, što se kaže na domaćem terenu. Od tada sam bio na koncertima svuda po svetu...London, Amsterdam, Njujork, Berlin, Istanbul, Štokholm...U Zagrebu mi je bio najbolji koncert, bila je super ekipa.

Šta je “na koncertnoj turi” u planu za naredni period?

– Već sam uspeo da dođem do karata za koncert u Argentini. Hteo sam da spojim i koncert u Čileu, ali sam doživeo stres kada sam saznao da iz nekih razloga samo Čileanci mogu da kupe karte. Nisam se smirio dok preko jednog prijatelja Argentinca nisam uspeo da dođem do karte za koncert u Čileu. Stvarno je rizik 11 meseci ranije kupiti karte, jer su oni već u godinama i postoji opasnost da neko od njih ne bude u stanju da svira, ali to je bilo jače od mene. Uzdam se i u to što je Stiv Heris (basista Mejdena) rekao da su sada u godinama kada moraju da iskoriste najviše od svakog momenta, jer sutra može nešto da im se desi, ali je rekao da se nisu umorili od sviranja i da i dalje uživaju u tome, tako da nisu najavili oproštaj, što je stvarno super.

A kako komentarišete to što je pevač Brus Dikinson ujedno i pilot aviona? 

– Pa, ljudi često imaju pogrešnu sliku o umetnicima. Oni su visoki intelektualci, što se lako može proveriti i na internetu, u njihovim intervjuima. Brus je i mačevalac, pored toga što je i pilot Boinga. U filmu ’Iron Maiden - Flight 666’ se može videti koliko su oni, u stvari, fini, vaspitani i obrazovani ljudi.

Da li ste imali priliku da upoznate nekog od članova benda?

– Na žalost, nisam. Imao sam jednom sreće da budem u onom prvom prstenu do bine. Ali jednom, na koncertu u Trstu, Stiv Heris je pogledao u mene. Ja sam podigao palac u znak podrške, a on me pogledao i klimnuo glavom. Tu smo uspostavili kontakt. ( smeh ) Ali mogu da se pohvalim da imam palice za bubnjeve Nika Mekbrejna, koje mi je poklonio prijatelj iz Podgorice.

Ima li nekih pesama koje slušate češće nego druge?

– Pokušao sam da napravim spisak od 10 pesama, ali uvek shvatim da ih ima mnogo više. Imam periode kad slušam određene pesme. Recimo da sad češće slušam ’Where eagles dare’, ali tu su uvek prisutne ’Run to the hills’, ’Number of the beast’... Teško ih je sve nabrajati...

A album?

– “Number of the beast’, naravno, recimo i ovaj novi ‘’The book of souls’.

Da li naslednici slušaju isto što i tata, ili su prepušteni društvu? Kako kao  roditelj utičete na svoju decu kad je muzika u pitanju? 

– Uspeo sam da im ubacim u podsvest neke od pesama, a sin zna napamet ’Run to the hills’. Pokušavam da ih spasem od svega lošeg što dolazi iz medija. Mukotrpno je danas izvesti dete na pravi put kad je muzika u pitanju, s obzirom čime smo sve okruženi. Mislim da je bitno plasirati deci od najranijih dana pravu muziku. Danas roditelji rade po ceo dan, pa nemaju vremena da se posvete i tom segmentu vaspitavanja dece, a onda dolazi do problema jer su deca bombardovana šundom sa većine medija. Primer za to koliko vodim računa o razvoju deteta je moj sin, koji je tek u 4. razredu dobio mobilni telefon, poslednji, jer su sva deca već u 2. i 3. razredu imala telefone. Mislim da deci treba dozirati sve te tehnološke inovacije.

Aleksandar Nastić

Osim muzike i Mejdena, Igor je i pasionirani ljubitelj stripova, a posebno strip - junaka Dilana Doga.

– U ono vreme nije bilo mobilnih, interneta, računara. Kao klinac sam često prolazio pored trafike i slučajno video prvi broj Dilan Doga. Učinilo mi se zanimljivim i od tada sam svako malo išao na trafiku i dosađivao prodavačici pitanjem kad će sledeći broj. Naravno da danas imam sve brojeve, ali nisam ih kupio onako ođednom, danas je to lako preko raznih sajtova, već sam ih skupljao pojedinačno i u tome je bila draž. Put do uspeha je najveća nagrada.