НАПАД ГЛАДИ и како да му се одупрете: Како функционише правило 20 минута против напада глади?
Препуштање искушењу напада глади и конзумирање хране може изгледати као једини начин да глад нестане, али према неколико научних студија, жеља за грицкањем може нестати ако успете да се одупрете само 20 минута
Напади глади и изненадна жудња за нездравом храном су сложени феномени који укључују и биолошке и психолошке факторе. С једне стране, напад глади може бити изазван факторима као што су смањење енергетских резерви у телу или присуство хормона попут грелина, за које се зна да стимулишу апетит.
С друге стране, неопходно је узети у обзир психолошке факторе, као што су стрес и анксиозност.
У ствари, нормално је тражити утеху или задовољство кроз храну када сте посебно под стресом. То се дешава зато што, у стресним ситуацијама, тело производи кортизол, познат као хормон стреса, способан да појача осећај глади. Заузврат, ово може довести до веће преференције за висококалоричну и слатку храну, јер мозак тражи утеху кроз храну.
Чекање чак и само 20 минута пре него што посегнете за неком храном током стресних периода може направити праву разлику.
После 20 минута нећете желети ништа да једете.
Према мишљењу стручњака, напади глади нису ништа друго до талас емоција. Често ови импулси нису сигнали недостатка енергије, већ представљају емоционалне одговоре на различите стимулусе.
Емоције као што су стрес, анксиозност или досада могу изазвати глад, што доводи до специфичне жудње за храном која нуди удобност или емоционално задовољство.
Истраживачи такође потврђују да жеља за одређеном храном долази у таласима, расте док не осетимо да морамо да поклекнемо, да би потпуно нестала. У том тренутку напада ми мислимо да не можемо да живимо без хране. Међутим,жеља за храном може и потпуно да нестане.
Ово се посебно дешава ако тих кључних 20 минута проведемо радећи нешто друго. На пример, можете прошетати, слушати музику или разговарати са неким телефоном. Уз то, пијте и доста воде.
Храна може активирати наше системе награђивања; често има моћ да поправи наше расположење, што је понекад добра ствар. Међутим, јело не би требало да буде ваша једина стратегија када се осећате лоше.
Разумевање ове емоционалне компоненте може помоћи у развоју стратегија за управљање нездравим понашањем у исхрани, можда усвајање здравије алтернативе за задовољавање емоционалних потреба без угрожавања укупне исхране, пише "Грација".
ona.rs/ Дневник
