На који начин животиње бирају своје вође?

Ми не само да нисмо једина врста која упражњава изборе већ нисмо ни једини примати који "гласају" као група, наводи се у тексту.



Свака врста животиња која живи у групама мора да доноси и одлуке као група. Чак и када се не слажу са члановима групе којој припадају рачунају једни на друге приликом заштите или помажу код тражења хране. Они морају да се потруде да постигну сагласност шта ће група да ради у погледу свих питања која су за њу битна.



Иако не "гласају" као људи истовремено у целој држави или у мањим и већим заједницама оне животиње које живе у мањим или већим групама спроводе своје "изборе" прилично декомкратски.



Меркати почињу сваки дан тако што се извуку из својих рупа у којима су провели ноћ и почињу да траже храну. Сваки меркат тражи храну за себе копајући земљу да нађе бубе и друге ситне становнике који живе одмах испод земљине површине.



У потрагу за храном крећу се у мањим групама али је размак између чланова групе око три местра.



То што су доста удаљени једни од других не утиче на њихово кретање у групи док траже храну и уз то једу оно што су нашли.



Док се тако крећу они се "дозивају", јер размењују неке звуке који као да гласе "спреман сам да се макнем одавде јер овде нема више хране. Ко иде самном?".



Др Менсер која пропучава меркате регистровала је њихове "позиве" за покрет код десетак група који живе у пустињи Калахари у Јужној Африци. Групе су чиниле од шест до 19 јединки, али она и њени сарадници су утврдили да је било доста да троје примерака пусти тај звук о поласку на другу дестинацију и да цела група крене за њима. Група није мењала правац само је убрзавала своје кретање да би стигла на нову дестинацију пре других група које су такође кренуле у портагу за храном.



Занимљиво је да су позив за покрет могли да упуте међу меркатима и они који нису имали званичну лидерску позицију већ је одлучивало колико су они који су позивали на покрет упорни.



Пчеле такође имају неке особине које подсећају на људске. У пролеће могу да се виде ројеви који висе са неке гране дрвета. Они су одлучили да се осамостале и сада треба да нађу ново станиште у које ће се преселити цео рој који се отцепио од матице.



Када се један рој одлучи да се подели, јер сматра да је превелик онда се одвоји једна од постојећих а њој се прикључи неколико хиљада радилица. Рој се смести на неко ново место али ако матица сматра да није погодно онда одвоји неколико стотина "скаута" са задатком да нађу боље место да се сместе.



Та потрага може да портаје неколико дана и ако неки од скаута обавести матицу да је нашао погодно удубљење у које би могли да се населе долази матица да провери. Ако јој се чини да није погодно онда их шаље даље да траже. Ако нађе место које јој се свиђа одлети до роја и онда им кроз неку врсту "плеса" објасни где је локација за ново станиште који су му квалитети, где се налази и колико је удаљено.



Скаути се врате у привремену локацију и својим плесовима објашњавају саплеменицима шта су нашли. Ако је неки убедио већину да је његово станиште боље од свих осталих рој се сели тамо и то им постаје нови дом.



Проф. др Томас Сили биолог са америчког универзитета Корнел је у својој књизи "Демократија пчела” штампаној 2010. скренуо пажњу читалаца да би људи могли да се понешто науче од пчела.



Афрички дивљи пси као и они припитомљени, воле понекад да се друже са својим саплеменицима. Чланови једног чопора понекад воле да се излежавају. Када им дође у посету други чопор почињу преговори да ли ће кренути у лов или ће наставити да се излежавају. Да се донесе одлука шта ће се даље радити доноси се веома "демократским " гласањем" које се обавља - кијање. Што се више чује кијање то је снажнији знак да је већина да се иде у лов.



Уколико неки од паса који су доминантни предложи да се крене у лов може бити довољно и само да се кине три пута да цео чопор крене у лов, а ако позив за лов предложи неки мање утицајан пас онда је некада потребно и да се кине десет пута па да се прихвати његов предлог за лов.



Мајмуни бабуни наши најближи "рођаци" су веома корисни научницима који проучавају како групе животиња доносе одлуке.



Научници су у природи видели неке врсте мајмуна да су спремни да следе и женке ако су стекле доминантну позицију и ако оне кренуу другом правцу неки ће их следити, али ако велика већина неће да их следи онда се и оне приклоне лидеру који је стекао подрушку већине.



Мрави и то они који живе у стењу цесто морају да донесу веома важне одлкуке као и пчеле око пресељења својих колонија. Они увек имају неколико извиђача који иду испред свих чланова колоније тратжећи погоднију локација.



Уколико се више извиђача окупи око исте локације враћају се по већу групу исб старог стааништа да је одведу до новог и виде да ли су спртемни за пресељење.



Уколико се значајан број мрава одлучи да прихвати ново станиште онда се оно прихвата за све и долази до пресељења Међу биолозима и зоолозима има све више оних који се баве понашањем животиња који долазе до занимљивих открића.