Na koji način životinje biraju svoje vođe?

Mi ne samo da nismo jedina vrsta koja upražnjava izbore već nismo ni jedini primati koji "glasaju" kao grupa, navodi se u tekstu.



Svaka vrsta životinja koja živi u grupama mora da donosi i odluke kao grupa. Čak i kada se ne slažu sa članovima grupe kojoj pripadaju računaju jedni na druge prilikom zaštite ili pomažu kod traženja hrane. Oni moraju da se potrude da postignu saglasnost šta će grupa da radi u pogledu svih pitanja koja su za nju bitna.



Iako ne "glasaju" kao ljudi istovremeno u celoj državi ili u manjim i većim zajednicama one životinje koje žive u manjim ili većim grupama sprovode svoje "izbore" prilično dekomkratski.



Merkati počinju svaki dan tako što se izvuku iz svojih rupa u kojima su proveli noć i počinju da traže hranu. Svaki merkat traži hranu za sebe kopajući zemlju da nađe bube i druge sitne stanovnike koji žive odmah ispod zemljine površine.



U potragu za hranom kreću se u manjim grupama ali je razmak između članova grupe oko tri mestra.



To što su dosta udaljeni jedni od drugih ne utiče na njihovo kretanje u grupi dok traže hranu i uz to jedu ono što su našli.



Dok se tako kreću oni se "dozivaju", jer razmenjuju neke zvuke koji kao da glase "spreman sam da se maknem odavde jer ovde nema više hrane. Ko ide samnom?".



Dr Menser koja propučava merkate registrovala je njihove "pozive" za pokret kod desetak grupa koji žive u pustinji Kalahari u Južnoj Africi. Grupe su činile od šest do 19 jedinki, ali ona i njeni saradnici su utvrdili da je bilo dosta da troje primeraka pusti taj zvuk o polasku na drugu destinaciju i da cela grupa krene za njima. Grupa nije menjala pravac samo je ubrzavala svoje kretanje da bi stigla na novu destinaciju pre drugih grupa koje su takođe krenule u portagu za hranom.



Zanimljivo je da su poziv za pokret mogli da upute među merkatima i oni koji nisu imali zvaničnu lidersku poziciju već je odlučivalo koliko su oni koji su pozivali na pokret uporni.



Pčele takođe imaju neke osobine koje podsećaju na ljudske. U proleće mogu da se vide rojevi koji vise sa neke grane drveta. Oni su odlučili da se osamostale i sada treba da nađu novo stanište u koje će se preseliti ceo roj koji se otcepio od matice.



Kada se jedan roj odluči da se podeli, jer smatra da je prevelik onda se odvoji jedna od postojećih a njoj se priključi nekoliko hiljada radilica. Roj se smesti na neko novo mesto ali ako matica smatra da nije pogodno onda odvoji nekoliko stotina "skauta" sa zadatkom da nađu bolje mesto da se smeste.



Ta potraga može da portaje nekoliko dana i ako neki od skauta obavesti maticu da je našao pogodno udubljenje u koje bi mogli da se nasele dolazi matica da proveri. Ako joj se čini da nije pogodno onda ih šalje dalje da traže. Ako nađe mesto koje joj se sviđa odleti do roja i onda im kroz neku vrstu "plesa" objasni gde je lokacija za novo stanište koji su mu kvaliteti, gde se nalazi i koliko je udaljeno.



Skauti se vrate u privremenu lokaciju i svojim plesovima objašnjavaju saplemenicima šta su našli. Ako je neki ubedio većinu da je njegovo stanište bolje od svih ostalih roj se seli tamo i to im postaje novi dom.



Prof. dr Tomas Sili biolog sa američkog univerziteta Kornel je u svojoj knjizi "Demokratija pčela” štampanoj 2010. skrenuo pažnju čitalaca da bi ljudi mogli da se ponešto nauče od pčela.



Afrički divlji psi kao i oni pripitomljeni, vole ponekad da se druže sa svojim saplemenicima. Članovi jednog čopora ponekad vole da se izležavaju. Kada im dođe u posetu drugi čopor počinju pregovori da li će krenuti u lov ili će nastaviti da se izležavaju. Da se donese odluka šta će se dalje raditi donosi se veoma "demokratskim " glasanjem" koje se obavlja - kijanje. Što se više čuje kijanje to je snažniji znak da je većina da se ide u lov.



Ukoliko neki od pasa koji su dominantni predloži da se krene u lov može biti dovoljno i samo da se kine tri puta da ceo čopor krene u lov, a ako poziv za lov predloži neki manje uticajan pas onda je nekada potrebno i da se kine deset puta pa da se prihvati njegov predlog za lov.



Majmuni babuni naši najbliži "rođaci" su veoma korisni naučnicima koji proučavaju kako grupe životinja donose odluke.



Naučnici su u prirodi videli neke vrste majmuna da su spremni da slede i ženke ako su stekle dominantnu poziciju i ako one krenuu drugom pravcu neki će ih slediti, ali ako velika većina neće da ih sledi onda se i one priklone lideru koji je stekao podrušku većine.



Mravi i to oni koji žive u stenju cesto moraju da donesu veoma važne odlkuke kao i pčele oko preseljenja svojih kolonija. Oni uvek imaju nekoliko izviđača koji idu ispred svih članova kolonije tratžeći pogodniju lokacija.



Ukoliko se više izviđača okupi oko iste lokacije vraćaju se po veću grupu isb starog staaništa da je odvedu do novog i vide da li su sprtemni za preseljenje.



Ukoliko se značajan broj mrava odluči da prihvati novo stanište onda se ono prihvata za sve i dolazi do preseljenja Među biolozima i zoolozima ima sve više onih koji se bave ponašanjem životinja koji dolaze do zanimljivih otkrića.