МАЈКА АЛКОХОЛИЧАРКА ЈЕ ЈЕСЕЊИНА БРУТАЛНО КАЖЊАВАЛА!  Ево какве јој је стихове посветио!

Иако је доступно много књига које се баве каснијим годинама Јесениновог живота, укључујући и свеобухватне биографије које детаљно приказују сваки тренутак његовог постојања, мало се говорило о томе какав је однос Јесењин имао са мајком, којој је, између осталих, посветио и своју најемотивнију поему под називом "Писмо мајци".

Јеси л’ жива, старичице моја?

Син твој живи и поздраве ти шаље.

Нек увече над колибом твојом

Она чудна светлост сја и даље.

Пишу ми да виђају те често

Због мене веома забринуту

И да идеш сваки час на цесту

У свом трошном старинском капуту.

У сутону плавом да те често

Увек исто привиђење мучи:

Како су у крчми фински нож

У срце ми заболи у тучи.

Немај страха! Умири се, драга!

Од утваре то ти срце зебе.

Тако ипак пропио се нисам

Да бих умро не видевши тебе.

Као некад, и сада сам нежан,

И срце ми живи само сном,

Да што пре побегнем од јада

И вратим се у наш ниски дом.

Вратићу се кад у нашем врту

Рашире се гране пуне цвета.

Само немој да у рану зору

Будиш ме ко пре осам лета.

Немој будит одсањане снове,

Нек мирује оно чега не би:

Одвећ рано заморен животом,

Само чемер осећам у себи.

И не учи да се молим. Пусти!

Нема више враћања ка старом.

Ти једина утеха си моја,

Светло што ми сија истим жаром.

Умири се! Немој да те често

Виђају онако забринуту,

И не иди сваки час на цесту

У свом трошном старинском капуту.

Мајка је волела Јесењина више него што је он сам волео себе и мотивисала га да остварује велика дела од најранијег детињства.

Иако однос између мајке и сина није увек био једноставан, а њени одгојни методи нису увек били исправни, видео материјали не остављају места сумњи у њену дубоку љубав према свом Сергеју.

" Родила сам га на селу. Били смо увек више сиромашни него богати. Говорила сам му од малена да за живот мора сам да заради, да не отима ничије и не жели ништа туђе. Много је читао, све и свашта. Жао ми га је било што толико чита - исцрпљивао се. Прилазила сам ноћу да угасим светло да би легао да спава. Али није обраћао пажњу на то - поново би упалио светло и читао", тако почиње свој интервју скромна старица у марами са изненађујуће чистим и пријатним говором.

Као да је оживела епоха која нас повезује са светом песника сребрног века, она се појавила да нам исприча о најдрагоценијем што је имала у животу - свом сину, Сергеју Јесењину.

Јесењин је имао амбивалентан однос према мајци, понекад осећајући да је сироче због одсуства оца и неправде коју је трпео као дете јер му се мајка одала алкохолу. Ова сложеност односа између мајке и сина често се одржавала у његовим стиховима и песмама.

Мајка Сергеја Јесењина, без обзира на све, оставила је неизбрисив печат на његовој души и креативном изражавању. Њен утицај се огледа у његовој дубокој емотивности, љубави према руској провинцији и сеоском животу, као и у његовој бескрајној потрази за љубављу и истином.

На крају, мајка Сергеја Јесењина играла је кључну улогу у обликовању његовог карактера и уметничке визије. Њена присутност, како позитивна тако и изазовна, помогла му је да постане један од најцењенијих и највољенијих песника у руској књижевности, чији стихови и данас дирају срца људи широм света.

Несређен живот његове мајке Татјане Федоровне утицала је и на њено понашање према деци. Прича се да је чак знала брутално да их кажњава, посебно кад је била у алкохолисаном стању. Међутим, на екрану видимо жену која са искреном нежношћу говори о свом сину.

"Имао је жеђ за знањем - желео је да зна све. Похађао је сеоску школу до четвртог разреда и добио је похвалу. Након тога, послали смо га у седми разред, што није могло свако дете са села себи да приушти", рекла је његова мајка Татјана.

Жеља да се брине, да га заштити од свега, чак и од прекомерног умора - све то провирује кроз сваку бору на измученом лицу жене која је морала преживети смрт свог детета."Све га је занимало - и старце и старице. Где год је ишао, сазнао би како ко живи, како ко размишља. Долазио је у село као познати песник и читао стихове сељацима".