Карантин - најдужa људска тишина у модерној сеизмологији

Промене настале увођењем мера карантина научницима су такође омогућиле да боље схвате шта се дешава под нашим ногама, пише Дојче веле.

Људске активности обично ометају посматрање онога што се дешава испод тла. Међутим, увођење мера карантина, које је на кратко зауставило нормалне животе људи, сеизмолозима је омогућило да дођу до важних података.

Сеизмички шумови у облику вибрације тла обично се повезују са појавом земљотреса. Ипак, постоји много других фактора које сеизмолози посматрају и који доводе до вибрација тла, а у њих спада и бука коју праве људи.

Људи су трећи по величини извор сеизмичких шумова. У нормалним околностима, ти шумови се мешају са природним сеизмичким активностима и делом их прикривају. До сада није могло да се утврди колики је удео шумова које праве људи, све док због корона вируса нису уведене мере карантина.

Осим тога, са ступањем ових мера на снагу, које је ограничило кретање људи, научници су могли да прате шумове који иначе нису приметни.

Рафаел де Плајн са Националног универзитета из мексичког града Кверетаро, један од 76 аутора који су учествовали у истраживању, рекао је да у модерној сеизмологији никада није постојало тако дуго раздобље људске тишине.

Тим састављен од научника и заинтересованих хоби-сеизмолога прикупио је податке из 268 станица за мониторинг широм свету. На основу тих података научници могли да утврде које регистроване сеизмичке појаве потичу од људи, а које су природног порекла.

Чак 69 процената свих 268 станица за мерење показало је јасно смањење високофреквентних сеизмичких шумова, односно мешавине шумова који су природни са онима људског порекла.

Та тишина отпочела је у Кини крајем јануара, а средином марта захватила је читав свет. Највеће смањење шума забележено је у Шри Ланки, и то за 50 одсто. У Централ парку у Њујорку забележено је смањење шума од десет одсто. Неуобичајена тишина забележена је и у околини школа и универзитета.

Чак су и они сензори који се налазе дубоко испод површине тла детектовали изостанак кретања људи.

Једна мерна станица у Немачкој, смештена на 150 метара испод површине земље, забележила је мање вибрација по увођењу мера карантина.

Трендови у миграцијама такође су могли боље да се сагледају. Тако је, на пример, на граници између Мескика и Сједињених Држава забележено веће кретање, иако је у обе земље генерално било мирније за време овог периода.

Осим што су имали прилике да виде којег су обима шумови који људи праве, научници су такође имали прилике боље да виде шта се дешава дубоко у унутрашњости земље, и то пре свега на подручју урбаних центара где се мала померања тла обично не примећују. Та мала померања су битна, јер омогућавају предвиђање појаве великих земљотреса.

Рафаел де Плајн истакао је значај ових података за научнике.

Сада можемо да истражујемо повезаност која постоји између људских активности и сеизмолошких активности. Можемо боље да разумемо ко производи шумове - човек или природа, рекао је он.