Kако је Доналд Трамп подстакао затворску индустрију

Ово је у главним цртама опис бизниса који је у последње три деценије досегао размере индустрије - оне затворске. Пре свега у САД, које су далеко узнапредовале још од средине 1980-тих са приватним чувањем осуђеника, док је у Европи то много ређи случај.         

Прва европска земља која је отворила овакав тип установе била је Велика Британија почетком 1990-тих, на крилима свеопште приватизације током 1980-тих, а коју су раме уз раме зачели Роналд Реган у Сједињеним Државама и Маргарет Тачер у Британији; на Острву се, међутим, од оваквог типа затвора изузимају имигрантски екстради-

циони притвори који тамо спадају у јавни сектор - што није случај у САД. Приватни затвори су у Трамповој ери поново процветали управо захваљујући страним илегалцима, људима без званичних папира затеченим на америчком тлу.          

Уопште узевши, британска јавност је прилично осетљива на ту врсту установа: оне су омиљена тема Лабуристичке партије која непрестано критикује тај концепт конзервативаца тврдећи да велике компаније увелико профитирају на рачун пореских платиша. Такође је и још 2007. године Шкотска национална партија објавила да се противи обнављању уговора с приватницима, и од тада нове затворе у Шкотској гради и води искључиво јавни сектор. У Француској, пак, постоји јавно-приватно партнерство: кухиња, прање веша и одржавање хигијене су препуштени приватницима, док су чување и безбедност државни посао. И ту се књига затвара: у осталим европским земљама кажњенике углавном збрињава држава.          Американци су још 1852. имали код Сан Франциска на калифорнијској обали привезан брод-затвор који је радио по уговору у луци Квентин. Затвор је постао познат као Сент Квентин и ради до дана данашњег. Савезна и државе чланице САД су одвајкада плаћале за поједине услуге приватним фирмама, али тек с Регановом администрацијом 1980-тих, пооштравањем казнене политике и увођењем санкција за све више кривичних дела, ћелије су постале претесне. Правосуђе је почело да ради пуном паром и ускоро је почело уговарање комплетног mеnaymеnta а не само одређених услуга с приватницима.     

Најпознатија компанија је постала Поправна корпорација Америке (KKA) са седиштем у Тенесију, која је 2013. године по подацима Министарства правде САД опслуживала 133.000 државних и савезних затвореника (профит јој је у последње две деценије порастао за 500 посто). Ту су и Гео група, Корпорација за mеnaymеnt и тренинг и Образовни центри заједнице. Према подацима из 2011. године затворска индустрија је била тешка преко пет милијарди долара. Банкари с Вол стрита су убрзо намирисали кеш и појавили су се инвеститори који су улагали у нове капацитете, попут Велс Фарга, Банке Америке, Фиделити инвестиција, Џенерал илектрика и Вонгард групе. У Пекосу (Тексас), смештен је највећи приватни затвор на свету Гео групе, који може да прими 3.763 затвореника.          

Према прошлогодишњем извештају америчког Министарства правде, међутим, приватни затвори су мање сигурни и безбедни, док у њима има више насиља и бекстава у односу на оне државне. Нема довољно патрола и провера затвореника, алармни системи заказују, посете се слабије надзиру, док је у односу на државне затворе забележено за 50 процената више напада на чуваре и 65 посто више напада на друге затворенике. У августу 2016. је Министарство чак саопштило да ће отказати уговоре приватницима. Али који месец касније на председничким изборима је победио Трамп, што је означило темељно демонтирање Обаминих политика, па и оне казнене.          

Већ недељу дана после Трампове победе скочиле су акције власника затвора за око 40%. Трампова реторика о „реду и закону” (као и његовог министра правде Yеfa Сешнса), умирили су инвеститоре.  А тврди курс према илегалним усељеницима најављивао је нове poruybinе. И тако фирме профитирају од правосуђа које процентуално држи иза решетки више људи него било која друга држава у свету. У САД  живи пет процената светског становништва, али зато 25 посто свих затвореника света дрежди у америчким затворима: више од 2,2 милиона их је било иза браве 2013. Чак и у Русији, Ирану или Кини има мање затвореника.         

Једна тужба америчке Уније грађанских слобода из 2013. указала је на прилике које владају у приватним затворима. У Поправном дому Источни Мисисипи у близини града Меридијан, који држи Гео група, инспекција је открила да је 2013. тамо било три пута више жртава телесних повреда и других злоупотреба у односу на државне затворе. ФБИ је 2014. оптужио власнике Поправног центра Ајдахо да су уместо овлашћеног особља затворенике „чували” други затвореници, и да је на тај начин више од 4.800 радних сати лажно обрачунато. Фирма је морала да плати казну од милион долара 2015, да би држава потом преузела управљање затвором.          

Све у свему, када предузимачи преузму задатке од јавног интереса, они траже прилику за профит. Што значи - смањење трошкова.

 „Ово тржиште нема граница”, рекао је својевремено бивши шеф Републиканске партије у Тенесију Том Бизли, један од оснивача Кор сивика, следбеника KKA.

По новинару немачког Цајта за разговор никада нису расположени, док њихов представник за штампу тражи писана питања, на која не стижу одговори. У пословној 2016. њихов обрт је био 1,8 милијарди долара, а чиста зарада - 220 милиона. Фирма уредно исплаћује дивиденде, а међу највећим акционарима су финансијски провајдери попут Белкрока и Вонгард групе.         

Затворској индустрији је стално на памети - што више затворских места за што мање пара. Државе попут Тенесија, Охаја и Кентакија траже опипљиву разлику у цени од партнера када уговарају послове с приватним фирмама - понуду од 5 до 10 процената мању од државних установа. Према једној студији универзитета Темпел у Филаделфији, приватни предузимачи могу да срежу затворске buyеtе од 12 до чак 58 процената, што су одмах објавили Кор сивик и Гео на својим сајтовима. Једино што нису поменули - да су били суфинансијери тог истраживања.         

Друге студије указују на сасвим другачију слику. Универзитет Јута је у својој анализи утврдио да уштеде кроз приватизацију уопште нису зајемчене, док је један рачуноводствени биро из Аризоне установио да су приватни затвори чак скупљи од јавних уговарача, у неким случајевима за пет и више процената.          

Ипак, политика заоштравања Трампове администрације према око два милиона илегалаца „без папира” у САД, довела је до тога да приватници поново задовољно трљају руке: у просеку се око 4000 људи стално налази у екстрадиционим притворима. Та бројка је потиснула наниже чак и нарко дилере, казује студија Универзитета из Сиракузе. У изгледу су и нови уговори са америчким Министарством за заштиту домовине, које у спрези са царинском службом ради на прогону нелегалних усељеника. Док у односу на укупан број места у затворима приватни сектор држи око 10 % капацитета, чак око 60 % притворених у екстрадиционим затворима САД је у рукама приватног бизниса. Брза реакција, нема шта.         

Реља Кнежевић