Kako je Donald Tramp podstakao zatvorsku industriju

Ovo je u glavnim crtama opis biznisa koji je u poslednje tri decenije dosegao razmere industrije - one zatvorske. Pre svega u SAD, koje su daleko uznapredovale još od sredine 1980-tih sa privatnim čuvanjem osuđenika, dok je u Evropi to mnogo ređi slučaj.         

Prva evropska zemlja koja je otvorila ovakav tip ustanove bila je Velika Britanija početkom 1990-tih, na krilima sveopšte privatizacije tokom 1980-tih, a koju su rame uz rame začeli Ronald Regan u Sjedinjenim Državama i Margaret Tačer u Britaniji; na Ostrvu se, međutim, od ovakvog tipa zatvora izuzimaju imigrantski ekstradi-

cioni pritvori koji tamo spadaju u javni sektor - što nije slučaj u SAD. Privatni zatvori su u Trampovoj eri ponovo procvetali upravo zahvaljujući stranim ilegalcima, ljudima bez zvaničnih papira zatečenim na američkom tlu.          

Uopšte uzevši, britanska javnost je prilično osetljiva na tu vrstu ustanova: one su omiljena tema Laburističke partije koja neprestano kritikuje taj koncept konzervativaca tvrdeći da velike kompanije uveliko profitiraju na račun poreskih platiša. Takođe je i još 2007. godine Škotska nacionalna partija objavila da se protivi obnavljanju ugovora s privatnicima, i od tada nove zatvore u Škotskoj gradi i vodi isključivo javni sektor. U Francuskoj, pak, postoji javno-privatno partnerstvo: kuhinja, pranje veša i održavanje higijene su prepušteni privatnicima, dok su čuvanje i bezbednost državni posao. I tu se knjiga zatvara: u ostalim evropskim zemljama kažnjenike uglavnom zbrinjava država.          Amerikanci su još 1852. imali kod San Franciska na kalifornijskoj obali privezan brod-zatvor koji je radio po ugovoru u luci Kventin. Zatvor je postao poznat kao Sent Kventin i radi do dana današnjeg. Savezna i države članice SAD su odvajkada plaćale za pojedine usluge privatnim firmama, ali tek s Reganovom administracijom 1980-tih, pooštravanjem kaznene politike i uvođenjem sankcija za sve više krivičnih dela, ćelije su postale pretesne. Pravosuđe je počelo da radi punom parom i uskoro je počelo ugovaranje kompletnog menaymenta a ne samo određenih usluga s privatnicima.     

Najpoznatija kompanija je postala Popravna korporacija Amerike (KKA) sa sedištem u Tenesiju, koja je 2013. godine po podacima Ministarstva pravde SAD opsluživala 133.000 državnih i saveznih zatvorenika (profit joj je u poslednje dve decenije porastao za 500 posto). Tu su i Geo grupa, Korporacija za menayment i trening i Obrazovni centri zajednice. Prema podacima iz 2011. godine zatvorska industrija je bila teška preko pet milijardi dolara. Bankari s Vol strita su ubrzo namirisali keš i pojavili su se investitori koji su ulagali u nove kapacitete, poput Vels Farga, Banke Amerike, Fideliti investicija, Dženeral ilektrika i Vongard grupe. U Pekosu (Teksas), smešten je najveći privatni zatvor na svetu Geo grupe, koji može da primi 3.763 zatvorenika.          

Prema prošlogodišnjem izveštaju američkog Ministarstva pravde, međutim, privatni zatvori su manje sigurni i bezbedni, dok u njima ima više nasilja i bekstava u odnosu na one državne. Nema dovoljno patrola i provera zatvorenika, alarmni sistemi zakazuju, posete se slabije nadziru, dok je u odnosu na državne zatvore zabeleženo za 50 procenata više napada na čuvare i 65 posto više napada na druge zatvorenike. U avgustu 2016. je Ministarstvo čak saopštilo da će otkazati ugovore privatnicima. Ali koji mesec kasnije na predsedničkim izborima je pobedio Tramp, što je označilo temeljno demontiranje Obaminih politika, pa i one kaznene.          

Već nedelju dana posle Trampove pobede skočile su akcije vlasnika zatvora za oko 40%. Trampova retorika o „redu i zakonu” (kao i njegovog ministra pravde Yefa Sešnsa), umirili su investitore.  A tvrdi kurs prema ilegalnim useljenicima najavljivao je nove poruybine. I tako firme profitiraju od pravosuđa koje procentualno drži iza rešetki više ljudi nego bilo koja druga država u svetu. U SAD  živi pet procenata svetskog stanovništva, ali zato 25 posto svih zatvorenika sveta dreždi u američkim zatvorima: više od 2,2 miliona ih je bilo iza brave 2013. Čak i u Rusiji, Iranu ili Kini ima manje zatvorenika.         

Jedna tužba američke Unije građanskih sloboda iz 2013. ukazala je na prilike koje vladaju u privatnim zatvorima. U Popravnom domu Istočni Misisipi u blizini grada Meridijan, koji drži Geo grupa, inspekcija je otkrila da je 2013. tamo bilo tri puta više žrtava telesnih povreda i drugih zloupotreba u odnosu na državne zatvore. FBI je 2014. optužio vlasnike Popravnog centra Ajdaho da su umesto ovlašćenog osoblja zatvorenike „čuvali” drugi zatvorenici, i da je na taj način više od 4.800 radnih sati lažno obračunato. Firma je morala da plati kaznu od milion dolara 2015, da bi država potom preuzela upravljanje zatvorom.          

Sve u svemu, kada preduzimači preuzmu zadatke od javnog interesa, oni traže priliku za profit. Što znači - smanjenje troškova.

 „Ovo tržište nema granica”, rekao je svojevremeno bivši šef Republikanske partije u Tenesiju Tom Bizli, jedan od osnivača Kor sivika, sledbenika KKA.

Po novinaru nemačkog Cajta za razgovor nikada nisu raspoloženi, dok njihov predstavnik za štampu traži pisana pitanja, na koja ne stižu odgovori. U poslovnoj 2016. njihov obrt je bio 1,8 milijardi dolara, a čista zarada - 220 miliona. Firma uredno isplaćuje dividende, a među najvećim akcionarima su finansijski provajderi poput Belkroka i Vongard grupe.         

Zatvorskoj industriji je stalno na pameti - što više zatvorskih mesta za što manje para. Države poput Tenesija, Ohaja i Kentakija traže opipljivu razliku u ceni od partnera kada ugovaraju poslove s privatnim firmama - ponudu od 5 do 10 procenata manju od državnih ustanova. Prema jednoj studiji univerziteta Tempel u Filadelfiji, privatni preduzimači mogu da srežu zatvorske buyete od 12 do čak 58 procenata, što su odmah objavili Kor sivik i Geo na svojim sajtovima. Jedino što nisu pomenuli - da su bili sufinansijeri tog istraživanja.         

Druge studije ukazuju na sasvim drugačiju sliku. Univerzitet Juta je u svojoj analizi utvrdio da uštede kroz privatizaciju uopšte nisu zajemčene, dok je jedan računovodstveni biro iz Arizone ustanovio da su privatni zatvori čak skuplji od javnih ugovarača, u nekim slučajevima za pet i više procenata.          

Ipak, politika zaoštravanja Trampove administracije prema oko dva miliona ilegalaca „bez papira” u SAD, dovela je do toga da privatnici ponovo zadovoljno trljaju ruke: u proseku se oko 4000 ljudi stalno nalazi u ekstradicionim pritvorima. Ta brojka je potisnula naniže čak i narko dilere, kazuje studija Univerziteta iz Sirakuze. U izgledu su i novi ugovori sa američkim Ministarstvom za zaštitu domovine, koje u sprezi sa carinskom službom radi na progonu nelegalnih useljenika. Dok u odnosu na ukupan broj mesta u zatvorima privatni sektor drži oko 10 % kapaciteta, čak oko 60 % pritvorenih u ekstradicionim zatvorima SAD je u rukama privatnog biznisa. Brza reakcija, nema šta.         

Relja Knežević