И НАУЧНО ДОКАЗАНО Пијуцкање кафе и гласна музика јачају концентрацију
Слушање музике и пијуцкање кафе су свакодневна задовољства која могу утицати на мождану активност и то тако што побољшавају когнитивне способности, чак и у задацима који захтевају концентрацију и памћење.
То је откриће нове студије коју је спровео Машински факултет Тандон у оквиру Њујоршког универзитета, употребом револуционарне MINDWATCH технологије за праћење можданих функција, pišе SciTech Daily.
Развијен у prеthodnih шест година на овом факултету, MINDWATCH је алгоритам који анализира мождану активност из података прикупљених апаратима које испитаник носи на себи, а могу да региструју електродермалну активност (ЕДА). Ова активност представља промене у електричној проводљивости коју покреће емоционални стрес, повезано са знојењем као реакцијом.
У истраживању објављеном у часопису Сциентифиц Репортс, испитаници су тестирани тако што су, носећи наруквице које региструју реакције коже и траке око главе за праћење мождане активности, решавали когнитивне задатке док су пили кафу, слушали музику и мирисали парфеме. Све ове задатке обавили су и без било ког од ових стимуланса. Алгоритам је показао да су музика и кафа приметно изменили мождану активност испитаника, доводећи их у физиолошко стање свести које је могло да побољша способности њихове радне меморије у задацима које су решавали.
MINDWATCH је утврдио да стимуланси повећавају бета-спектар мождане таласне активности, стање које је у уској вези са врхунцем когнитивних перформанси. Парфеми су имали слабији позитиван ефекат, што би требало даље испитивати, навели су научници.
- Пандемија је утицала на ментално здравље многих људи широм света, и данас више него икада постоји потреба за константним надзором негативних утицаја свакодневних стресора на когнитивне функције људи - каже ванредни професор Роуз Феги, творац MINDWATCH алгоритма.
Она додаје да је алгоритам у развоју, а да је коначни циљ да свако може да прати сопствене когнитивне успоне и падове, тренутке акутног стреса или когнитивног искључивања. У таквим ситуацијама MINDWATCH би могао да сугерише једноставне и безбедне радње, попут слушања музике, како би се лице довело у стање свести у коме би се осетило боље и помогло му да успешније обави своје задатке на послу или школи.
Специфични когнитивни тест коришћен у овом истраживању, тест радне меморије назван н-уназад тест (н-бацк тест), укључује приказивање низа стимулуса у виду слика или звукова један по један, где се испитаник пита да ли је стимулус исти као prеthodni (1-бацк тест) или као онај приказан три корака уназад (3-бацк тест).
Испитивачи су тестирали три врсте музике, енергичну и опуштајућу музику познату испитанику, као и нову музику синтетисану вештачком интелигенцијом, према укусу испитаника. Баш као и у ранијим MINDWATCH истраживањима, позната енергична музика је давала боље когнитивне перформансе, ако би се гледало време реакције и тачности одговора, него опуштајућа музика. Музика коју је генерисао АИ давала је најбоље резултате, али захтева даља испитивања како би се ови резултати и потврдили.
Испијање кафе доводи до приметног побољшања перформанси, али оне су мање него код слушања музике.
Важно је нагласити да су резултати били бољи код 3-бацк теста, што значи да стимулуси имају највећи ефекат код високог когнитивног оптерећења.
Експерименти у току које спроводи MINDWATCH тим потврдиће ефикасност технолошких могућности за стално праћење мождане активности и општи успех различитих интервенција при модулирању можданих функција. Одређивање категорије опше успешних метода интервенисања не значи да ће оне универзално утицати на сваког појединца.
Дневник/Телеграф Наука/ SciTech Daily