ЕКСПЕДИЦИЈЕ: КРИСТОФЕР КОЛУМБО Од похлепе није (у)видео нови континент

Верујући да су се коначно домогли азијског континента, Колумбо на острву Гуанахана (данашње бахамско острво Сан Салвадоре) затиче локална племена која назива Индијанцима, наводи се у недавно објављеној књизи „Експедиције – Подухвати који су променили свет“ новосадске Издавачке куће „Даламбер“. Упловљавање не зауставља даљу мисију овог амбициозног и похлепног Шпанца (који чак касније код краља и краљице лажира да је први видео копно, како би себи обезбедио обећану доживотну пензију), те поробљава домороце и наставља да истражује околна острва Кубе и Хиспаниола, убеђен да се на неком од њих крију предуго ишчекивани извори злата.

Након безуспешне потраге, одлучује да се врати у Шпанију с мало пронађеног злата, али и егзотичним птицама и биљкама као доказом да експедиција није била потпуно узалудна. Али, пре повратка, на Хиспаноли оставља 39 чланова посаде како би основали прву европску колонију у Америци (премда још увек не знајући да није реч о Азији) названу Ла Навидад (на простору данашњег Хаитија), која ће пак опстати свега годину дана.

Дочекавши га као хероја који је пронашао нови пут до азијског копна, приче о путешествијама обилазе Европу, што Шпанију ставља на пијадестал, нарочито у односу на Португал који је првобитно одбио да финансира ово путовање.

Пола године касније, септембра 1493. године, Кристофер Колумбо креће на своје друго путовање у Америку, са посадом од хиљаду и по људи и чак 17 бродова, али с нешто јужнијим курсом, тако да су од копна најпре угледали Доминику, па Гваделуп, Монтсерат, Антигву, Невис, Сент Мартин и Девичанска острва. Убрзо потом одлазе и до колоније Ла Навидад, али будући да је она у међувремену уништена, Колумбо одлучује да на другом делу Хиспаниоле оснује нову колонију, на простору данашње Доминиканске Републике, под називом Ла Изабела, коју чека кратка судбина, будући да бива напуштена услед епидемије неке заразне болести донете из Европе, глади, побуна и урагана. Део колониста са уништене Ла Изабеле силази ка југу и оснива Санто Доминго, први званично велики град у Америци, а који је данас и престоница Доминиканске Републике.

Колумбо и даље не одустаје од своје експедиције, па крајем маја 1498. полази на своје треће путовање ка америчком тлу, премда и даље убеђен да се поново искрцава у Азији. Овог пута стиже до Венецуеле, када су европски морепловци први пут угледали Јужну Америку, што је и у предводнику пробудило сумњу да је реч о неком новом континенту... Ипак, одлази опет до Хиспаниоле, где затиче расуло упркос његовој строго заведеној управи, због чега тражи додатну помоћ од Шпаније, која на то одговара слањем званичника Франциска Бобадиља да се увери у све prеthodnе наводе.

У међувремену се Колумбо враћа у Европу и поново, 1502. године, креће на четврто, уједно и последње путовање, пловећи Мартиником, Кубом, Јамајком и Хондурасом. Тражећи даљи пролаз ка западу, што је трајало два месеца, развукло се на додатних шест, јер бива насукан на Јамајци, чекајући помоћ и повратак у Шпанију.

Будући да је Колумба током свих тих година пратио лош глас да је похлепан, неспособан и бруталан, на крају, 1506. године, умире тешко болестан, испраћен неисплаћеним дуговима и одузетим привилегијама које је током експедиција стекао (звања адмирала и гувернера свих новооткривених територија). До краја живота је веровао да је пронашао западни пут до Азије, па је ловорике за његова монументална открића покупио Италијан Америго Веспучи (по ком је Америка, јелте, и добила име), јер је први увидео да је све време била реч о потпуно новом континенту – Новом свету.

Леа Радловачки