EKSPEDICIJE: KRISTOFER KOLUMBO Od pohlepe nije (u)video novi kontinent
U ovo vreme pre tačno 531 godine tri španska broda – Santa Marija, Pinta i Ninja – pod vođstvom Kristofera Kolumba putovali su zapadno od Starog sveta tražeći kraći put ka Aziji. Međutim, ne sluteći da Atlantik krije tajnu, iliti prepreku na zacrtanoj ekspediciji, nakon nešto više od dva meseca putovanja, duže od očekivanog, moreplovac Rodrigo de Trijana na radost svih uzvikuje: „Kopno!“
Verujući da su se konačno domogli azijskog kontinenta, Kolumbo na ostrvu Guanahana (današnje bahamsko ostrvo San Salvadore) zatiče lokalna plemena koja naziva Indijancima, navodi se u nedavno objavljenoj knjizi „Ekspedicije – Poduhvati koji su promenili svet“ novosadske Izdavačke kuće „Dalamber“. Uplovljavanje ne zaustavlja dalju misiju ovog ambicioznog i pohlepnog Španca (koji čak kasnije kod kralja i kraljice lažira da je prvi video kopno, kako bi sebi obezbedio obećanu doživotnu penziju), te porobljava domoroce i nastavlja da istražuje okolna ostrva Kube i Hispaniola, ubeđen da se na nekom od njih kriju predugo iščekivani izvori zlata.
Nakon bezuspešne potrage, odlučuje da se vrati u Španiju s malo pronađenog zlata, ali i egzotičnim pticama i biljkama kao dokazom da ekspedicija nije bila potpuno uzaludna. Ali, pre povratka, na Hispanoli ostavlja 39 članova posade kako bi osnovali prvu evropsku koloniju u Americi (premda još uvek ne znajući da nije reč o Aziji) nazvanu La Navidad (na prostoru današnjeg Haitija), koja će pak opstati svega godinu dana.
Dočekavši ga kao heroja koji je pronašao novi put do azijskog kopna, priče o putešestvijama obilaze Evropu, što Španiju stavlja na pijadestal, naročito u odnosu na Portugal koji je prvobitno odbio da finansira ovo putovanje.
Pola godine kasnije, septembra 1493. godine, Kristofer Kolumbo kreće na svoje drugo putovanje u Ameriku, sa posadom od hiljadu i po ljudi i čak 17 brodova, ali s nešto južnijim kursom, tako da su od kopna najpre ugledali Dominiku, pa Gvadelup, Montserat, Antigvu, Nevis, Sent Martin i Devičanska ostrva. Ubrzo potom odlaze i do kolonije La Navidad, ali budući da je ona u međuvremenu uništena, Kolumbo odlučuje da na drugom delu Hispaniole osnuje novu koloniju, na prostoru današnje Dominikanske Republike, pod nazivom La Izabela, koju čeka kratka sudbina, budući da biva napuštena usled epidemije neke zarazne bolesti donete iz Evrope, gladi, pobuna i uragana. Deo kolonista sa uništene La Izabele silazi ka jugu i osniva Santo Domingo, prvi zvanično veliki grad u Americi, a koji je danas i prestonica Dominikanske Republike.
Kolumbo i dalje ne odustaje od svoje ekspedicije, pa krajem maja 1498. polazi na svoje treće putovanje ka američkom tlu, premda i dalje ubeđen da se ponovo iskrcava u Aziji. Ovog puta stiže do Venecuele, kada su evropski moreplovci prvi put ugledali Južnu Ameriku, što je i u predvodniku probudilo sumnju da je reč o nekom novom kontinentu... Ipak, odlazi opet do Hispaniole, gde zatiče rasulo uprkos njegovoj strogo zavedenoj upravi, zbog čega traži dodatnu pomoć od Španije, koja na to odgovara slanjem zvaničnika Franciska Bobadilja da se uveri u sve prethodne navode.
U međuvremenu se Kolumbo vraća u Evropu i ponovo, 1502. godine, kreće na četvrto, ujedno i poslednje putovanje, ploveći Martinikom, Kubom, Jamajkom i Hondurasom. Tražeći dalji prolaz ka zapadu, što je trajalo dva meseca, razvuklo se na dodatnih šest, jer biva nasukan na Jamajci, čekajući pomoć i povratak u Španiju.
Budući da je Kolumba tokom svih tih godina pratio loš glas da je pohlepan, nesposoban i brutalan, na kraju, 1506. godine, umire teško bolestan, ispraćen neisplaćenim dugovima i oduzetim privilegijama koje je tokom ekspedicija stekao (zvanja admirala i guvernera svih novootkrivenih teritorija). Do kraja života je verovao da je pronašao zapadni put do Azije, pa je lovorike za njegova monumentalna otkrića pokupio Italijan Amerigo Vespuči (po kom je Amerika, jelte, i dobila ime), jer je prvi uvideo da je sve vreme bila reč o potpuno novom kontinentu – Novom svetu.
Lea Radlovački