ДУГА ЈЕ СКОРО ОСАМ МЕТАРА А ИМА ГЛАВУ ВЕЛИЧИНЕ ЉУДСКЕ Ево шта је откривено у амазонској прашуми (ФОТО, ВИДЕО)
У амазонској прашуми је откривена највећа змија на свету. Дугачка је чак 7,9 метара и тешка готово 200 килограма. Ову северну зелену анаконду је пронашао ТВ водитељ емисије о дивљим животињама, професор Фрик Вонк.
Змија је дебљине гуме аутомобила, а глава јој је величине људске, пише Дејли Мејл. Међутим, величина није престрашила водитеља и биолога који је одлучио с њом да заплива.
До сада је у Амазонији једино препозната дивовска анаконда која такође спада под зелене анаконде. Северна зелена анаконда је нова врста која је потврђена у новој студији објављеној у часопису Дајверзити.
'Заједно са 14 других научника из девет земаља, открили смо највећу врсту змије на свету, зелену анаконду', изјавио је професор Вонк.
"Као што сви знамо из филмова и прича о дивовским змијама - заправо су две различите врсте. Чини се да зелене анаконде пронађене на северу свог ареала у Јужној Америци - укључујући Венецуелу, Суринам и Француску Гвајану - припадају потпуно другој врсти. Иако на први поглед изгледају готово идентично, генетска разлика између њих је 5,5 посто и то је огромно", додао је.
Међутим, ова нова врста змије је већ угрожена, упозоравају истраживачи.
"Подручје Амазона под великим је притиском климатских промена и сталне дефорестације. Више од петине Амазона већ је непостало, што је више од 30 пута више од површине Холандије. Опстанак ових легендарних дивовских змија нераскидиво је повезан са заштитом њиховог природног станишта", објаснио је Вонк.
Главни аутор студије, професор Хесус Ривас је напоменуо како је чак пре 15 година приметио како постоји више врста анаконди те је уз своју супругу, др. Сару Кори-Ривас, још тада почео с анализом различитих узорака како би пронашао генетске разлике.
"Сара и ја смо почели да радимо на овоме 2007. када смо први пут приметили да постоји велика генетска разлика између венецуеланских узорака и неких узорака из Перуа. Тада смо започели процес прикупљања узорака и сарадника диљем Јужне Америке и шире како бисмо довршили мозаик узорака који нам је омогућио састављање студије", рекао је професор Ривас.
"Проучавам анаконде 32 године па се поставља питање колико још врста постоји за које не знамо. Ако је таква иконична животиња била незапажена толико година, шта је с мање упадљивим и мање проучаваним животињама и биљкама? Ово откриће понижава мишљење о истинској разноврсности Јужне Америке", додаје.
