Црногорски есејиста: Балкански мерак као културно добро
Есејист црногорског порекла Рамиз Хаџибеговић, аутор више прича те књиге о културној и духовној баштини, у изјави за Радио Сарајево предлаже да би мерак, као духовна категорија иманентна овим просторима, требало да буде проглашен културним добром.
Како се даље наводи на порталу Радио Сарајева, његова је идеја и да буде установљен дан мерака.
Овај есејист с београдском адресом присталица је да се такав дан обележава и шире на Балкану.
Дуга традиција упражњавања мерака, било да је реч о јутарњем испијању кафе, дружењу, угодним разговорима, уметности и свему другом што је души годи, а по нашем је избору, био је за Хаџибеговић главни подстицај да иницира заштиту мерака као дела баштине.
„Поетика тог феномена, чудесног карактера, заснована је на хедонистичком принципу живота, због чега се доста разликује од европског схватања уживања. Он пристаје и приличи сензибилитету човека који живи опуштено, лагодно, спонтано, који своје обавезе решава без нервозе и исхитрених реакција. Преко овог стања духа регулишемо своје емоције тако што склањамо све оно што је 'вишак', што нас гуши и оптерећује, истовремено пунећи свој организам синергијом која нам је потребна, која нам прија и која до врха подиже наше расположење те тако доводимо себе у склад с природним поретком ствари. Дакле, мерак није ништа друго до хармонија са самим собом, односно равнотежа свиести и подсвести, записао је Хаџибеговић.
Како тврди за Радио Сарајево, свако од нас трага за тајном живота, а тајна живота је у - мераку.
Мераклије имају позитиван став према себи, другима и животу! Мерак је најдемократскија појава на планети, јер га има код најсиромашнијих и најбогатијих, у свим класама и кастама. Дакле, кључ за мерак поседују сви људи! То је украс живота и културе, то је лек за душу, наводи Хаџибеговић за Радио Сарајево.