Crnogorski esejista: Balkanski merak kao kulturno dobro
Esejist crnogorskog porekla Ramiz Hadžibegović, autor više priča te knjige o kulturnoj i duhovnoj baštini, u izjavi za Radio Sarajevo predlaže da bi merak, kao duhovna kategorija imanentna ovim prostorima, trebalo da bude proglašen kulturnim dobrom.
Kako se dalje navodi na portalu Radio Sarajeva, njegova je ideja i da bude ustanovljen dan meraka.
Ovaj esejist s beogradskom adresom pristalica je da se takav dan obeležava i šire na Balkanu.
Duga tradicija upražnjavanja meraka, bilo da je reč o jutarnjem ispijanju kafe, druženju, ugodnim razgovorima, umetnosti i svemu drugom što je duši godi, a po našem je izboru, bio je za Hadžibegović glavni podsticaj da inicira zaštitu meraka kao dela baštine.
„Poetika tog fenomena, čudesnog karaktera, zasnovana je na hedonističkom principu života, zbog čega se dosta razlikuje od evropskog shvatanja uživanja. On pristaje i priliči senzibilitetu čoveka koji živi opušteno, lagodno, spontano, koji svoje obaveze rešava bez nervoze i ishitrenih reakcija. Preko ovog stanja duha regulišemo svoje emocije tako što sklanjamo sve ono što je 'višak', što nas guši i opterećuje, istovremeno puneći svoj organizam sinergijom koja nam je potrebna, koja nam prija i koja do vrha podiže naše raspoloženje te tako dovodimo sebe u sklad s prirodnim poretkom stvari. Dakle, merak nije ništa drugo do harmonija sa samim sobom, odnosno ravnoteža sviesti i podsvesti, zapisao je Hadžibegović.
Kako tvrdi za Radio Sarajevo, svako od nas traga za tajnom života, a tajna života je u - meraku.
Meraklije imaju pozitivan stav prema sebi, drugima i životu! Merak je najdemokratskija pojava na planeti, jer ga ima kod najsiromašnijih i najbogatijih, u svim klasama i kastama. Dakle, ključ za merak poseduju svi ljudi! To je ukras života i kulture, to je lek za dušu, navodi Hadžibegović za Radio Sarajevo.