Аутопут Братства и јединства отворен за саобраћај пре 71 годину
Прва деоница аутопута Братства и јединства отворена је за саобраћај на данашњи дан 1950. године, у дужини од 382 километра између Београда и Загреба.
У изградњи те главне путне саобраћајница, која је повезивала четири од шест република и једну покрајину бивше Југославије, учествовале су добровољне омладинске радне бригаде из свих крајева земље.
Аутопут Братства и јединства се потпуно поклапа са трасом данашњег европског Коридора 10.
Траса аутопута Братства и јединства је била од Јесеница преко Љубљане, Новог Места, Загреба, Славонског Брода, Сремске Митровице, Београда, Ниша, Скопља до македонско-грчке границе.
Иако се овај пут звао аутопут, имао је само две саобраћајне траке, свака за по један смер, а тек 1977. је изграђен у пуном профилу на појединим деоницама у укупној дужини око 500 километара.
Пут је био предвиђен за око 9.000 аутомобила дневно, а касније и до 40.000 возила. Већи део пута је био изграђен од бетонских плоча, а негде је било асфалта.
Аутопут Братства и јединства је 1977. године изграђен у пуном профилу, са по две траке и заставном у сваком смеру на деоницама Крањ - Љубљана (20 км), Загреб-Славонски Брод (207 км) и Сремска Митровица-Београд-Ниш (277 км).
Изградња је започета после Другог светског рата како би се Југославија добро саобраћајно повезала, јер је до тад имала само локалне и регионалне путеве слабог квалитета.
У изградњи ауто-пута су учествовале омладинске радне бригаде, које су сачињавали југословенски и инострани омладинци и припадници ЈНА.
Скоро 300.000 људи је учествовало у изградњи, а прва изграђена деоница је била Загреб-Београд у дужини од 382 км, која је отворена 27. јула 1950. године.
У пролеће 1959. године започиње изградња деонице измеду Ниша и Параћина, а 1960. године граде се деонице Ниш-Грделица и Удово-Ђевђелија. Пут у дужини од 113 км те године је градило 48.557 омладинаца.
Деоницу аутопута Грделица-Скопље 1961. године у укупној дужини од 138 км градило је 46.699 омладинаца.
Године 1962. започињу последњи радови на аутопуту да би следеће 1963. године млади завршили последњу деоницу ауто-пута између Осипаонице и Београда. Тако је 251.737 бригадира за шест година повезало Љубљану с Ђевђелијом.
Од средине 1991. до јесени 1995. године, аутопут је био затворен на српско-хрватској граници услед ратних дешавања.