Анкета Галупа: Распад СФРЈ донео већу штету него корист
ВАШИНГТОН: Распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије донео је земљама наследницама више штете него користи, показује најновије истраживање агенције Галуп у којем је учествовало више од 1.000 испитаника у целом региону.
Југоносталгија је, како се наводи, највећа у Србији и Босни и Херцеоговини.На питање да ли је распад СФРЈ користио или нашкодио њиховој земљи, велика већина Срба, 81 одсто, каже да је био штетан, док само четири одсто верује да је био користан, а осам одсто одговара да не зна.
Слична је ситуација и у БиХ, где само шест одсто сматра да је крај Југославије био од користи за ту земљу, док 77 одсто сматра да је био штетан.
И док је могуће да је негативно мишљење Срба о распаду бивше СФРЈ изазвано осећајем да више нису кључна нација некадашње вишенационалне државе, становиште испитаника у БиХ могло би да буде објашњено лошим економским и владиним резултатима, оцењује се у студији Галупа објављеној на сајту агенције.
Црна Гора, ускоро чланица НАТО, мање је носталгична, али и ту само 15 одсто испитаника каже да је распад СФРЈ био добар, док 65 процента верује у његове штетне последице.Када је реч о Македонији, 12 одсто испитаних каже да им је распад СФРЈ користио, 61 процената да није, док скоро четвртина Македонаца каже да не зна одговор.
Са друге стране, на Косову, које се у студији засебно помиње, чак три четвртине испитаника (75 одсто) сматра да је распад СФРЈ била добра ствар, а само 10 одсто да је била лоша.Слично расположење је и у Хрватској, где 55 одсто грађана каже да је распад био користан, док 23 каже да је штетан.
У Словенији је тај однос 41 према 45 одсто. Анкета показује и да представници националних мањина више верују у штетне последице распада СФРЈ и наводи да Хрвати у Хрватској више сматрају да је распад донео бенефит него они Хрвати који живе ван ње.
Делимичан изузетак су Срби који, где год да живе, већином верују да је распад нашкодио њиховој земљи, наводи Галуп.
Такође различито мишљење имају грађани зависно од старосне доби. Старији од 55 година више одговарају негативно о распаду, од оних између 15 и 35 година.