ЕВО КАКО КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ РЕМЕТЕ ИНТЕРНЕТ И ГПС Још једна лоша последица глобалног загревања
Дани постају дужи услед климатских промена, али иако је промена дужине дана на скали од милисекунди, то је довољно да потенцијално поремети интернет саобраћај, финансијске трансакције и ГПС навигацију, показало је истраживање научника са Универзитета ETH у Цириху.
Дужина дана на Земљи се постепено стално повећавала током геолошког времена због гравитационог отпора Месеца на океане и копно. Међутим, отапање ледених покривача Гренланда и Антарктика због глобалног загревања изазваног људским фактором редистрибуира воду ускладиштену на високим географским ширинама у светске океане, што доводи до повећања висине воде у морима ближим Екватору. Ово чини Земљу спљоштенијом, или дебљом, успоравајући ротацију планете и још више продужавајући дан, наводи се у студији, преноси Гардијан.
Утицај човечанства на планету недавно је доказало и истраживање које је показало да је прерасподела воде изазвала померање Земљине осе ротације, односно Северног и Јужног пола, као и да емисије угљеника смањују стратосферу. "Можемо да видимо наш утицај на цео Земљин систем, не само локално, као што је пораст температуре, већ заиста фундаментално, мењајући начин на који се креће у свемиру и ротира", рекао је професор Бенедикт Сожа са ETH Цирих у Швајцарској. Истакао је да су се, због емисија угљеника, за 100 или 200 година догодиле промене које су се раније одвијале милијардама година. Људско мерење времена заснива се на атомским сатовима, који су изузетно прецизни.
Међутим, тачно време у дану, односно једна планетарна ротација, варира због плиме, утицаја климе и неких других фактора, као што је спори опоравак Земљине коре након повлачења ледених покривача формираних у последњем леденом добу. "Сви центри података који покрећу интернет, комуникације и финансијске трансакције, засновани су на прецизном времену. Такође нам је потребно прецизно познавање времена за навигацију, а посебно за сателите и свемирске летелице", оценио је Сожа. Истраживање, објављено у Зборнику Националне академије наука САД, користило је запажања и компјутерске реконструкције за процену утицаја топљења леда на дужину дана.
Брзина успоравања варирала је између 0,3 и 1,0 милисекунде по веку (мс/ци) између 1900. и 2000. Али од 2000. године, како се топљење убрзало, стопа промене се такође убрзала на 1,3 мс/ци. ''Trеnutno стопа је вероватно већа него у било ком тренутку у последњих неколико хиљада година. Предвиђа се да ће остати приближно на нивоу од 1,0 мс/ци у наредних неколико деценија, чак и ако се емисије гасова стаклене баште озбиљно смање'', рекли су научници. Упозорили су да ће се, ако се емисије не смање, стопа успоравања повећати на 2,6 мс/ци до 2100. године, и престићи лунарне плиме и осеке као једини највећи допринос дугорочним варијацијама у дужини дана.
