ВЕСНА ЈЕ ПРВА ЦРНОГОРСКА НАУЧНИЦА НА АНТАРКТИКУ У друштву пингвина, туљана и китова проучавала ПРИСУСТВО МИКРОПЛАСТИКЕ на Јужном полу: Мој први утисак у једној речи – ВЕЛИЧАНСТВЕНО

Била је део бугарске експедиције која је ове зиме отпутовала на Јужни пол и тамо боравила око двадесетак дана. 
 

Сам пут до Антарктика био је права авантура, јер кад су стигли до аргентинксог града Ушуаје који се често назива и крајем света, бродом су се упутили на своје ледено одредиште.
 

Три дана је трајало путавање бродом. Било је јако тешких ситуација током снежних олуја, али све смо успешно превазишли. Ако бих морала једном речју да опишем свој први утисак била би то реч – величанствено. Ти огромни високи глечери заиста остављају без даха. Није биле неке посебне припреме кад је у питању пут на Јужни пол, лекар је био са нама. 

Саветовали су нам само да пре поласка посетимо стоматолога, јер тамо не би имао ко да нам помогне ако би имали проблем са зубима, Такође, да понесемо креме са заштитним фактором због зрачења, каже Весна за РИНУ.

Иако су очекивали екстремно ниске, на Антарктику су их дочекале подношљиве температуре, које су неретко биле чак и у плусу јер је сада на Јужном полу летњи период, који траје до марта.

Глечери се сада више топе него иначе. То њихово отапање понекад је стварало звуке који су подсећали на муње, а таласи су током лоших временских услова јако љуљали брод. Понекад је током снажних олуја посада била заробљена између санти и по неколико сати. Имали смо специјалну заштитну опрему, када бисмо са брода пливали до копна јер је темепература мора изузетно ниска, каже Весна.

Пингвини, туљани и китови овој експедицији били су прве комшије тих двадесетак дана колико су боравили на Антарктику.

Видели смо доста велике колоније пингвина, заиста делују нестварно. Нисмо им се пуно приближавали јер смо добили информацију да постоје забележени случајеви птичијег грипа, али такође увек постоји могућност да се одређене болести са човека пренесу на животиње, истиче ова научница.

Њен задатак на овој научној експедицији било је проучавање микропластике.
 

Чак смо и на Антарктику пронашли микропалстику, и то на острву где су се људи најчешће и најдуже задржавали и то нам само још једном доказаје да где год се човек дуже задржава, одређене врсте загађења су неминовне. 

Сви наши узорци које смо прикупили током експедиције остали су на опреми на броду који је на путу за Бугарску. Уплављава у априлу, тако да опсежнија истраживања следе на пролеће, истиче Весна.
 

Оно што је такође оставило на њу јак отисак током боравка на Јужном полу, јесте развој туризма на том подручју.

У најјужнијим градовима постоје организоване туре које крузерима и јахтама, превозе посетиоце до Антарктика и воде их у обилазак острва. Постоји јасна декларација о броју људи који у једном трентку може боравити на тим местима, па се надам да се тамошњи туристички оператери заиста придржавају тих правила, прича наша саговорница.

Заједничка експедиција за ову научницу је велика ствар у каријери и незаборавно живтно искуство. Дух заједништва међу колегама такође је нешто што ће заувек памтити.