Варошица Помаз од давнина завичај српских уметника и интелектуалаца у Мађарској

Подигнут је још пре више од пола миленијума јер овде присуство Срба датира из 14. века. Првобитна црква била је зидана у готском стилу, док је касније прерађена у баркони. Садашњи храм је трећи по реду и саграђен у другој половини 18. века, не зна се ко је живописао иконостас, али је очигледно био школован. 

Помаз је био и остао једно од значајних упоришта српске дијаспоре у Мађарској, где се још држи све малобројније, али чврсто језгро припадника српске мањине, у варошици која има нешто више од 16.000 житеља, али до 19. века насеље је било већински српско. Међутим, по црквеним књигама, у Помазу је 1847. године било 980 Срба, а 1905, од 4.458 житеља у 750 домова, евидентирано је 776 Срба у 170 домова. Након Великог рата, у време оптације, знатан део српског становништва се иселио у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Помаз се развијао па је сада постао једно од предграђа мађарске престонице, у којем све малобројнији Срби настоје да сачувају национални идентитет, језик и обичаје. 

Присуство Срба у прошлости и садашњости у Помазу приметно је нарочито у делу варошице око њихове цркве, где више улица носи имена знаменитих Срба, који су дали свој печат животу насеља, а једна и славног научника Николе Тесле! Називи улица и тргова у том делу Помаза који слови за „српску махалу” исписани су на мађарском и српским ћириличним писмом.

Захваљујући залагању припадника помашке српске заједнице, пре пет година је по Тесли названа једна уличица. Познато је да је, тада још млађани инжењер, неко време од 1881, док је радио у Будимпешти у америчкој телеграфској компанији, па и приликом доласка из Америке 1892, боравио у Помазу јер је ту имао родбину, у овдашњој угледној породици Мандић Лупа. Срби из Помаза, али и други житељи, поносни су што је проналазач светског гласа ходао њиховим улицама, долазећи у посету свом ујаку Паји Мандићу, који је био високи официр аустроугарске војске и оженио се ћерком Петра Лупе. Кућа у којој је живео Теслин ујак је поред порте и парохијског дома, а на њој је и спомен-плоча на којој је записано да се ту некада „гостио” и Тесла.

Иначе, Лупа је био посланик из Помаза 1893, а његов рођени брат Веселин земљопоседник. О свом трошку они су 1901. у црквеној порти изградили шесторазредну српску вероисповедну школу с учионицом за 80 ђака и учитељским станом. У то време угарске власти су у Помазу градиле државну основну школу, тако да је подизање школе коју ће похађати српска деца представљало одиста велики патриотски чин. Остало је упамћено да је, када је школа освештана о Малој Госпојини, један од ђака рецитовао познату и поучну Змајеву песму „Градите школе, деца вас моле”. Месни парох у то доба био је Ђорђе Голуб.

У српској вероисповедној школи у Помазу учитељевали су Тодор Димић, Георгије Тошковић, Павле Плавшић, а неизбрисиве трагове у образовању српске деце и животу српске заједнице у том месту оставио је вероучитељ Стеван Стојић (1882–1915), који је био родом из Великог Сент Миклуша, а завршио учитељску школу у Темишвару. Једна од помашких улица носи име учитеља Стевана Стојића. Вероисповедну школу 1905. у време његовог учитељевања, похађало је 70 ђака.

По познатом композитору и етномузикологу Тихомиру Вујичићу (1929–1975) назван је трг у завичају, надомак родне куће, у којој је сада парохија, а на кући је и спомен-плоча којом је то обележено 1977. Тихомир Вујичић, пореклом из свештеничке породице, био је изузетан интелектуалац, виртоузно свирао више инструмената, добро познавао мелос с простора Балкана, проучавао музичку традицију Јужних Словена у Мађарској, али и Медитерана и Блиског истока. Из његовог богатог стваралаштва је петнаестак композиција прожетих спојем модерног стила и фолклора, написао је музику за 15 опера и у заоставштини оставио једну незавршену „Аргирус”, јер је трагично настрадао на Преображење 1975. када се авион којим је путовао срушио изнад Дамаска. Тихомиров рођени брат Стојан Вујичић (1933–2002), такође рођен у Помазу, био је један од најугледнијих српских књижевника у Мађарској.

Милорад Митровић