Седам обележја Апатина: Град којем је главна улица Дунав (фото)

За садашњи његов лик заслужни су Немци који су колонизовали град током XVIII века. После велике поплаве 1795. године град је повучен са обала Дунава и тада добија данашње обрисе – открио нам је директор Туристичке организације Апатин, Немања Јовић.

Апатин је лепа војвођанска варош у западној Бачкој, на Дунаву. Повољан географски положај, близина Дунава и природна богатства овог краја: плодно земљиште, шуме, обиље рибе у реци, по ритовима и рукавцима, а дивљачи у шумама, одувек су привлачили људе да се овде насељавају. Смењивали су се многи народи од оних древних као што су: Сармати, Келти, Готи, Римљани, Словени, па до Срба, који су дошли под Арсенијем Чарнојевићем. Потом су стигли Мађари, Турци... У XVIII веку за време Марије Терезије почело је да пристиже немачко становништво, а у XX веку га насељава српски живаљ из Лике и Крајине… Можда баш зато су гостопримљивост, мултиетичност и суживот многих нација једно од обележја Апатина.

Центар краси и лепа Градска кућа коју је пројектовао познати апатински архитекта Ференц Рајхл, чија је палата у стилу мађарске сецесије у Суботици једна од њених знаменитости. Занимљиво је да се Апатин налази на половини пута Дунава од извора до ушћа. Можда баш зато друго обележје овог града је окренутост великој европској реци. Бројне су куће, чарде и сплавови на Дунаву и његовим рукавцима.

Вода Бање Јунаковић као у Карловим Варима

На ободу Апатина налази се Бања Јунаковић која је седмо обележје овог града. Почетком XX века је утврђено да постоје термална подземна језера у Пригревици. Анализом воде у Будимпешти установљено је да је она лековита и да по свом квалитету спада у исти ред као што су воде у Карловим Варима или Харкању. Овде се постижу добри резултати у лечењу реуматских, неуролошких и ортопедских обољења. За све оне који овде дођу због рекреације уживаће у отвореним базенима са термалном и расхлађеном водом. Забавиће се на скакаоници, тобогану или ће уживати док их вода масира.

Црна Богородица

Постоји занимљива прича да су немачки колонисти носили кип Црне Богородице са собом. Где год да су присталијали да преноће износили су је и свугде је њен кип падао на обали. Апатин је био прво место на коме је њен кип остао усправан, па су Немци одлучили да се ту зауставе и населе. Црна Богородица је статуа од ебоновине која у рукама носи малог Исуса и сматрало се да поседује исцелитељске моћи. Данас је смештена у цркви Узнесења Маријиног у центру града и шесто је обележје овог града. Поред цркве се налази трново дрво које је донето из Јерусалима и засађено када је постављен камен темељац цркве 15. августа 1795. године. Ово дрво живи и данас, а његова симболика је везана за Исуса Христа, јер се сматра се је Исус носио венац од трновог дрвета када је ишао на распеће. Ово дрво живи и данас мада га је на Светог Илију 1996. године ударио је гром.

– Река Дунав је апатинска главна улица. Препоручујем да се посете многе плаже, рукавци, излетишта и шеталишта која се налазе на Дунаву. Ту нам је и Бања Јунаковић, која нуди богат низ туристичких садржаја, од здравствених па до релаксационих и рекреативних. Сам Апатин не заостаје ни са својим културноисторијским знаменитостима. Вреди обићи: православни храм који туристи када уђу у нашу земљу с Дунава прво виде, затим католичку цркву и једну од неколико преосталих синагога у Војводини, а наравно и Музеј подунавских Немаца – рекао нам је Немања Јовић.

Немци који су колонизовали Апатин донели су и своје знање и искуство у справљању пива, а ту традицију потоњи Апатинци су следили до данас. Зато је то треће обележје овог лепог градића.

– Апатин је наравно и град пива, јер се у њему још од 1756. године налази пивара, која је данас привредни гигант. Зато се у Апатину одржавају Дани пива и разне друге манифестације у вези са њим. Осим тога, споменуо бих, још једну веома посећену манифестацију која траје читавих 57 година – Апатинске рибље вечери у којима су до сада учествовали не само Апатинци, него и многобројни гости из земље, региона и из Европе – истакао је директор ТО Апатин, Немања Јовић.

Апатин је надалеко чувен и по свом четвртом обележју – рибљем паприкашу, па га неизоставно треба пробати на некој од многобројних чарди. Док се паприкаш кува многи се бућну у чисте воде рукаваца у којима су забрањени чамци на мотор, или се одлуче на вожњу кануом и тако уживају у хармоничном споју зеленила и воде. То је лепота живљења на апатински начин која привлачи многе туристе. Наши домаћини, Туристичка организација Апатина одвели су нас на чарду која припада удружењу спортских риболоваца Купусине „Смуђ”.

– Концепт рада ове рибље чарде помало се разликује од других. Ви понесете рибу (или месо), а све остало што је потребно обезбеђено је на чарди: од дрва, котлића или решетке за роштиљ, до тањира, есцајга и зачина. Чак можете да донесете тесто да вам се овде скува. Сами спремате јело по вашем укусу, а када завршите с ручком или вечером, не морате да мислите на судове – открио нам је Данило Тркуља из Општине Апатин, који је заједно са Данијелом Ајдуком из ТО био „задужен“ за кување рибљег паприкаша.

Пето обележје и јединственост Апатина у Србији је регистована марина у којој је могуће с воде наточити гориво. Упитали смо директорку ЈП путничко пристаниште и марина Апатин Љиљану Крец да нам нешто више каже о услугама које се нуде:

– Марина осим бочних везове за јахте има још 370 везова и заиста се можемо подичити да смо једина марина у Србији у којој је могуће са воде точити гориво. Марина пружа и друге услуге као што су тоалети где туристи који су дошли Дунавом могу да се освеже и окупају. Поред тога имамо и осам двокреветних апартмана у којима нудимо смештај. Код нас могу да се изнајме и бицикли за обилазак града и околине. До ове године корисници марине су били углавном странци, али сада су домаћи гости преовладали. Радује нас што су изузетно задовољни, а нарочито што су најавили да ће нам се опет вратити.

Нека ова прича о Апатину само буде подстицај да и ви дођете и пронађете нешто што обежава овај градић на Дунаву у вашем сећању. Љубазним Апатинцима бићете драги гости, а као домаћини својски ће вам помоћи да створите лепе успомене.

Текст и фото: Марина Јабланов Стојановић