Sedam obeležja Apatina: Grad kojem je glavna ulica Dunav (foto)

Za sadašnji njegov lik zaslužni su Nemci koji su kolonizovali grad tokom XVIII veka. Posle velike poplave 1795. godine grad je povučen sa obala Dunava i tada dobija današnje obrise – otkrio nam je direktor Turističke organizacije Apatin, Nemanja Jović.

Apatin je lepa vojvođanska varoš u zapadnoj Bačkoj, na Dunavu. Povoljan geografski položaj, blizina Dunava i prirodna bogatstva ovog kraja: plodno zemljište, šume, obilje ribe u reci, po ritovima i rukavcima, a divljači u šumama, oduvek su privlačili ljude da se ovde naseljavaju. Smenjivali su se mnogi narodi od onih drevnih kao što su: Sarmati, Kelti, Goti, Rimljani, Sloveni, pa do Srba, koji su došli pod Arsenijem Čarnojevićem. Potom su stigli Mađari, Turci... U XVIII veku za vreme Marije Terezije počelo je da pristiže nemačko stanovništvo, a u XX veku ga naseljava srpski živalj iz Like i Krajine… Možda baš zato su gostoprimljivost, multietičnost i suživot mnogih nacija jedno od obeležja Apatina.

Centar krasi i lepa Gradska kuća koju je projektovao poznati apatinski arhitekta Ferenc Rajhl, čija je palata u stilu mađarske secesije u Subotici jedna od njenih znamenitosti. Zanimljivo je da se Apatin nalazi na polovini puta Dunava od izvora do ušća. Možda baš zato drugo obeležje ovog grada je okrenutost velikoj evropskoj reci. Brojne su kuće, čarde i splavovi na Dunavu i njegovim rukavcima.

Voda Banje Junaković kao u Karlovim Varima

Na obodu Apatina nalazi se Banja Junaković koja je sedmo obeležje ovog grada. Početkom XX veka je utvrđeno da postoje termalna podzemna jezera u Prigrevici. Analizom vode u Budimpešti ustanovljeno je da je ona lekovita i da po svom kvalitetu spada u isti red kao što su vode u Karlovim Varima ili Harkanju. Ovde se postižu dobri rezultati u lečenju reumatskih, neuroloških i ortopedskih oboljenja. Za sve one koji ovde dođu zbog rekreacije uživaće u otvorenim bazenima sa termalnom i rashlađenom vodom. Zabaviće se na skakaonici, toboganu ili će uživati dok ih voda masira.

Crna Bogorodica

Postoji zanimljiva priča da su nemački kolonisti nosili kip Crne Bogorodice sa sobom. Gde god da su pristalijali da prenoće iznosili su je i svugde je njen kip padao na obali. Apatin je bio prvo mesto na kome je njen kip ostao uspravan, pa su Nemci odlučili da se tu zaustave i nasele. Crna Bogorodica je statua od ebonovine koja u rukama nosi malog Isusa i smatralo se da poseduje isceliteljske moći. Danas je smeštena u crkvi Uznesenja Marijinog u centru grada i šesto je obeležje ovog grada. Pored crkve se nalazi trnovo drvo koje je doneto iz Jerusalima i zasađeno kada je postavljen kamen temeljac crkve 15. avgusta 1795. godine. Ovo drvo živi i danas, a njegova simbolika je vezana za Isusa Hrista, jer se smatra se je Isus nosio venac od trnovog drveta kada je išao na raspeće. Ovo drvo živi i danas mada ga je na Svetog Iliju 1996. godine udario je grom.

– Reka Dunav je apatinska glavna ulica. Preporučujem da se posete mnoge plaže, rukavci, izletišta i šetališta koja se nalaze na Dunavu. Tu nam je i Banja Junaković, koja nudi bogat niz turističkih sadržaja, od zdravstvenih pa do relaksacionih i rekreativnih. Sam Apatin ne zaostaje ni sa svojim kulturnoistorijskim znamenitostima. Vredi obići: pravoslavni hram koji turisti kada uđu u našu zemlju s Dunava prvo vide, zatim katoličku crkvu i jednu od nekoliko preostalih sinagoga u Vojvodini, a naravno i Muzej podunavskih Nemaca – rekao nam je Nemanja Jović.

Nemci koji su kolonizovali Apatin doneli su i svoje znanje i iskustvo u spravljanju piva, a tu tradiciju potonji Apatinci su sledili do danas. Zato je to treće obeležje ovog lepog gradića.

– Apatin je naravno i grad piva, jer se u njemu još od 1756. godine nalazi pivara, koja je danas privredni gigant. Zato se u Apatinu održavaju Dani piva i razne druge manifestacije u vezi sa njim. Osim toga, spomenuo bih, još jednu veoma posećenu manifestaciju koja traje čitavih 57 godina – Apatinske riblje večeri u kojima su do sada učestvovali ne samo Apatinci, nego i mnogobrojni gosti iz zemlje, regiona i iz Evrope – istakao je direktor TO Apatin, Nemanja Jović.

Apatin je nadaleko čuven i po svom četvrtom obeležju – ribljem paprikašu, pa ga neizostavno treba probati na nekoj od mnogobrojnih čardi. Dok se paprikaš kuva mnogi se bućnu u čiste vode rukavaca u kojima su zabranjeni čamci na motor, ili se odluče na vožnju kanuom i tako uživaju u harmoničnom spoju zelenila i vode. To je lepota življenja na apatinski način koja privlači mnoge turiste. Naši domaćini, Turistička organizacija Apatina odveli su nas na čardu koja pripada udruženju sportskih ribolovaca Kupusine „Smuđ”.

– Koncept rada ove riblje čarde pomalo se razlikuje od drugih. Vi ponesete ribu (ili meso), a sve ostalo što je potrebno obezbeđeno je na čardi: od drva, kotlića ili rešetke za roštilj, do tanjira, escajga i začina. Čak možete da donesete testo da vam se ovde skuva. Sami spremate jelo po vašem ukusu, a kada završite s ručkom ili večerom, ne morate da mislite na sudove – otkrio nam je Danilo Trkulja iz Opštine Apatin, koji je zajedno sa Danijelom Ajdukom iz TO bio „zadužen“ za kuvanje ribljeg paprikaša.

Peto obeležje i jedinstvenost Apatina u Srbiji je registovana marina u kojoj je moguće s vode natočiti gorivo. Upitali smo direktorku JP putničko pristanište i marina Apatin Ljiljanu Krec da nam nešto više kaže o uslugama koje se nude:

– Marina osim bočnih vezove za jahte ima još 370 vezova i zaista se možemo podičiti da smo jedina marina u Srbiji u kojoj je moguće sa vode točiti gorivo. Marina pruža i druge usluge kao što su toaleti gde turisti koji su došli Dunavom mogu da se osveže i okupaju. Pored toga imamo i osam dvokrevetnih apartmana u kojima nudimo smeštaj. Kod nas mogu da se iznajme i bicikli za obilazak grada i okoline. Do ove godine korisnici marine su bili uglavnom stranci, ali sada su domaći gosti preovladali. Raduje nas što su izuzetno zadovoljni, a naročito što su najavili da će nam se opet vratiti.

Neka ova priča o Apatinu samo bude podsticaj da i vi dođete i pronađete nešto što obežava ovaj gradić na Dunavu u vašem sećanju. Ljubaznim Apatincima bićete dragi gosti, a kao domaćini svojski će vam pomoći da stvorite lepe uspomene.

Tekst i foto: Marina Jablanov Stojanović