Путопис из Луковске бање: Краљ Милутин у царству термалних вода

То је бањско место са надморском висином 681 метар и највиша је бања у Србији. Смештена је у котлини кроз коју пролази Луковска река и окружена је шумама. Географски положај Луковске Бање, надморска висина и атрактивна природа чине је добрим климатским лечилиштем погодним за одмор, рекреацију и опоравак. По броју термоминералних извора и њиховој издашности спада у ред најбогатијих у Србији.

– Луковска Бања може да се похвали чињеницом да има сва четири лековита фактора: термоминералне воде, блато, гас и климу. Она има чак 37 минералних извора температуре од 38 до 68 степени Целзијуса. Ти термоминерални извори су искоришћени тако да би гости бање у потпуности уживали – рекао нам је Марко Гашић, директор маркетинга АД „Планинка“.

Сматра се да је бања име добила по становништву које се овде населило из црногорског села Лукова па су ово место исто назвали. Када је почео да ради хотел „Копаоник“ и место проглашено бањом променило је име у Луковска Бања.

– Мада се сматра младом бањом, овде имамо цеви које датирају из римског периода баш на местима где су извори. Тако да можемо да кажемо да се у овим термалним водама крепило још у старом веку. Луковска Бања носи и епитет краљевске бање, јер је краљ Милутин имао свој летњиковац у близини бање у селу Мрче о чему сведоче темељи његовог двора. Купатило где је краљ Милутин уживао је и данас активно, али смо ми на његовим темељима направили модерно, где долазе наши гости по упутству лекара. Вода је топла и достиже температуру од 44 степена Целзијуса, а по потреби се може и расхладити. Право је уживање када се у ту воду дода ароматично биље убрано у овој нетакнутој природи око нас – уверила нас је Милена Савић из маркетинга Луковске Бање.

Колико се зна краљ Милутин је ту често боравио, одлазио у лов, обилазио рударске копове и наравно, одмарао се и крепио тело у термалним водама бање заједно са својом младом и лепом краљицом Симонидом.

– Извор Девојачке сузе је посвећен краљици Симониди. Наиме, прича се, да је шетајући по овом крају често стајала поред ове стене и плакала над својом несрећном судбином и да је од те боли коју је носила у себи и стена проплакала – поверила нам је Марија Михајловић Гајић, наш водич кроз историју Луковске Бање.

И заиста, са овог извора не тече вода, него капље баш као девојачке сузе... А суза је у Симонидином животу било доста – толико да је жудела да се замонаши. Ту своју жељу испунила је тек када је њен супруг, краљ Милутин преминуо.

– Краљ Милутин је одредио да ће његов гроб бити у Бањској (место између Лепосавића и Косовске Митровице). Саградио је гробницу, али није рачунао на ратове кој су се на том простору водили и да ће његова гробница бити срушена до темеља. Када је преминуо, краљица Симонида га је сахранила у Софији (Бугарска) где су му мошти и дан-данас, а она се замонашила у манастиру Св. Андреје у Константинопољу – испричала нам је Марија Михајловић Гајић.

Свим гостима бање се препоручује да шетају што више, јер овде ваздух заиста мирише. За људе из градова и равнице ово је место где могу да дишу пуним плућима знајући да удишу чист ваздух. Зато се на изласку из сваког хотела налази корпа са штаповима за ходање. Једна од дужих и лепих шетњи је до села Штава (6 км од бање) где је споменик војводи Мркши, Етно музеј и црква посвећена Св. Мини. Према предању, црква Св. Мине је саграђена 37 година после Косовског боја, где се склонио највећи број преживелих српских витезова из овог краја.

Сматра се да је првобитна црква била задужбина краља Милутина. Црква је једноставне архитектуре, што је одлика грађевина у време турске доминације, а слава ове цркве је 24. новембар када мештани Штаве и Мрча славе Св. Мину, славу краља Милутина. Међутим, она се везује и за име војводе Мркше, једног од истакнутих властелина српске деспотовине у време Бранковића.

– У близини цркве посвећене Св. Мини постоји споменик посвећен војводи Мркши, он сведочи о периоду када је војвода столовао у селу Мрче. Војвода се питао о свим важним и мање важним питањима, а једно од њих је било и подизање нове цркве – казала нам је Марија Михајловић Гајић.

Легенда каже да је војвода Мркша послао извесног властелина Таву да изучи за иконописца у Грчкој. Када се Тава вратио после десет година и није нашао Мркшу у свом двору, договорио се са Штављанима да цркву поруше и од тог материјала саграде нову у Штави. Када је Мркша, то сазнао, разљутио се и пошао са војском да казни Штављане. Да би се спасили они су окупили мајке са новорођеном децом да пођу у сусрет војводи.

– Срели су се на месту званом Јагњило и жене са бебама су клекнуле уз речи: „Војводо, окуми нас или нас уби!” Војвода Мркша се сажалио и прихватио је да буде кум свој до тада некрштеној деци, а помогао је и да се доврши црква. То кумство се преносило с колена на колено тако да се и данас куме Штављани и Мрчани. У знак захвалности ми смо саградили споменик праштања – јер људски је грешити, а божански праштати, тако да се испред самог Етно музеја, а недалеко од цркве Св. Мине, коју је Тава подигао налази споменик војводи Мркши који опрашта мајци с дететом – пренела нам је Марија Михајловић Гајић.  

А када се гости Луковске Бање добро прошетају, могу да се релаксирају у термалним базенима у којима постоје масажери. После тога могу да користе разне врсте сауна – а све то утиче да се одморе, опусте и одагнају стрес. У ову бању вреди доћи и зими, нарочито ако волите скијање, јер у близини хотела је ски-стаза дужине 300 метара, па се у бањи током зимских месеци може комбиновати активности на снегу са спа третманима за опуштање – зар то није идеално?

Марина Јабланов Стојановић