КАСАНДРА ОМИЉЕНА ДЕСТИНАЦИЈА Чисто море и лепе плаже

Халкидики су први населили Трачани и Пелазги, да би касније почели да га насељавају Грци из Еритреје и Халкиде, по којима је напослетку добио и име. У грчкој митологији често се спомиње ово полуострво: у Касандри је покопан див земљотреса Енгеладос. Према легенди планина Атос (висока чак 2.033 м) се формирала од стене коју је истоимени див бацио боговима, а други крак Ситонија своје име дугује Ситону, Посејдоновом сину. Први крак, или како ми кажемо „прст” – Касандра име носи по македонском краљу Касандросу.

Управо је ово полуострво омиљена дестинација наших туриста, којима је добро позната источна обала и летовалишта као што су Пефкохори, Ханиоти, Полихроно, али све више откривају западну обалу коју красе чисто море и обала богата зеленилом. Места као Сивири, Неа Скиони, Лутра су мања, али туристима који желе да побегну од гужве и вреве сигурно много дража.

Ипак, уколико пожелите можете отићи на источну обалу до симпатичног градића с медитеранским шмеком – Афитоса, који је познат по ресторанима и тавернама где се ужива уз специјалитете грчке кухиње и традиционалну музику. Но, ово није место лудог провода за младе, њега би требало потражити у суседном месту Калитеа, где се налазе ноћни барови и дискотеке.

Локално становништво живи углавном у приобалном делу и, осим туризмом, бави се пољопривредом и риболовом. Хвале се добрим медом и маслиновим уљем. На западној обали Касандре налази се највећа лука и рибарско место – Неа Скиони. Ово место има чак четири рибарнице у којима је одлична понуда свеже рибе, мада много већа имају највише једну до две. Уколико сте љубитељ рибе и плодова мора, онда ћете свакако уживати, било у ресторану или да их сами спремате. А ако нисте, можда ће вам уживање бити да посматрате рибарске коче како у вечерњим сатим одлазе на рибарење, или како се у јутарњим сатима враћају. Док коче лагано клизе по мирном мору, равном као огледало, могу се видети и делфини који обично прате рибарске бродове.

– Име Скиони познато још од античких времена. Према античком историчару Тукидиду, у овој регији су се населили Ахајци, војници са Пелопонеза, који су се ту зауставили после Тројанског рата (око 700 година п.н.е). Намеравали су да проведу зиму с Тројанкама које су повели са собом. Наравно, Скиони није био на обали, јер се тада места нису ни подизала у самој близини мора и више је било име за ову регију него за само место. За претечу данашњег Скионија може се сматрати планинско село Тсапрани чији су мештани полако силазили на море. То село је данас напуштено... Место подигнуто 1918. око рибарске луке добило је име Неа Скиони по некадашњем имену из античких времена – објаснила нам је Гркиња Евгенија Белоу, грађевиниски инжењер из Солуна, која се преко лета бави туризмом.

Постоји и друга верзија ове приче, слична првој, по којој су грчки ратници после Тројанског рата пристали овде да презиме и сачекају повољан ветар да се врате на свој Пелопонез. Међутим, једна од Тројанки, које су као робиње поведене с њима, запалила је све бродове. То је урадила да грчки ратници остану овде и заснују породице с Тројанкама које повели су са собом.

Но, нажалост, од античких споменика на овом делу Халкидикија није много остало. У месту Старо Менде, налазио један од најстаријих храмова посвећен Посејдону, богу мора, али време је уклонило трагове овог храма, тако да данас постоје само назнаке о његовој величини. Рт Посиди који се налази у његовој близини носи име по овом старогрчком богу.

Уколико сте у Грчку дошли аутомобилом предлажемо вам да обиђете цело полуострво, има пуно предивних плажа од оних познатих на источној обали као што су Голден бич, Ксенија, Криопиги до дивље лепоте рта Посиди на западној страни. Путеви су добри и неће вам требати много времена да стигнете до њих. Уосталом, за леп летњи одмор потребно вам је парче ведрог неба, део чистог мора, добро друштво, пристојан смештај и пријатни домаћини. Можда баш све то пронађете баш на овом грчком полуострву.

Марина Јабланов Стојановић

Добро опасани Евзони

Наши туристи који путују аутобусима или аутомобилима у Грчку обично прелазе преко границе код места Евзони. Урбани мит је да су у овом грчком селу момци високи и да су већина баш због своје стаситости били гардисти грчке војске који се зову евзони. Чак се спомиње да су тако име добили по томе што потичу из Евзонија. Упитали смо Евгенију Белоу да ли је то истина:

– Није – са осмехом је одговорила Евгенија – евзон значи добро опасан. Они су од XIX века председничка гарда, а у II светском рату су припадали елитним јединицама грчке војске. Данас евзон може да буде само онај војник који је најмање висок 1,87 м јаке грађе, челичног карактера и велике менталне снаге. Могу се видети у Атини на стражи испред председничке палате, парламента или код Споменика незнаном јунаку. Имају три врсте униформе у зависности од временских прилика и дужности које обављају. Најпознатија је бела, која је преузета од хајдука – клефта, који су се борили за ослобођење од Турака. Препознатљиви део те униформе је фустанела – сукњица која има 400 фалти које симболизују 400 година турске окупације. Цела униформа се ручно израђује и за њену израду је потребно најмање 80 дана!