"Дневников" путопис: Макарска ривијера - обала на којој човек оживљава

Мирис боровине која се спушта на плажу, помешан са сланом морском водом већ са обронака стеновите планине Биоково поздравља оне који свраћају у Макарску, само срце Далмације, град који због свог положаја важи за најтоплији део Хрватске, а у то могу да се увере сви они који у њега сврате већ сада, током пролећа, када сунце, иако температуре још увек не премашују просечних 20 степена, греје и срце и душу.

Макарска ривијера, чије се плаже протежу између Бреле на северу и насеља Градац на југу, слови за најпопуларнију туристичку дестинацију на Јадрану, чији доживљај употпуњују и острва Хвар и Брач која се огледају прекопута. На ривијери се посебно издваја град Макарска који је и најпосећенија дестинација туриста из целог света, а у њега се свраћа не само због пешчане и шљунковите плаже дуге 2 километра него и због ноћног живота, те разнолике туристичке и угоститељске понуде. Локалци се овде највише поносе домаћим маслиновим уљем, разним специјалитетима из мора попут сланих сардина, медом, сиром, сувим смоквама и ракијом с аромом биља Биокова, па не треба заобићи неке од многобројних коноба у којима ће вас угостити срдачни мештани.

Премда сезона још увек није почела, у Макарској се већ сада могу срести први туристи, али и спортисти који трчкарају по дугачком шеталишту овог града уз плажу уз звуке неуморних таласа који љубе макарски бели шљунак. Туристи возе бицикл, одлазе на планинарење, једре уз помоћ буре која овде неретко „удара”, а лети, како чујемо, користе благодети мора за једрење на дасци, параглајдинг и роњење. Пошто је прилично мирно ових дана, град може да се упозна лаганим ходом, да се завири у сваки његов сокак, попије кафа без чекања на празну столицу у кафићу на риви на којој су, у луци, усидрени мањи бродови, али и они који се спремају да отплове до Сплита, Хвара, Брача или оближње Корчуле. За оне који воле да направе добар селфи ту је и статуа Светог Петра са кључем раја у рукама, на истоименом полуострву који штити Макарску од отвореног мора, а са којег се пружа величанствен поглед на центар града са старим делом у којем су смештене Црква светог Марка и Црква светог Филипа, али и остаци дуге прошлости, који крију трагове римске, млетачке, османске, хабсбуршке, али и француске владавине.

Осим Макарске, необилазна станица свих који свраћају на њену ривијеру јесте и месташце Башка Вода, у којем „све одише животом и снагом и где сами човек на умору поново оживљава”, како је својевремено описао венецијански медицински стручњак др Антонио Ангело Фрари. И данас је главни разлог доласка у Башку Воду, како смо сазнали, управо идеална комбинација чистог ваздуха који струји са Биокова, а који обогаћују честице морске соли, као и мириси ароматичних и лековитих биљака које овде расту, што поспешује опоравак од болести и пуни животне батерије. Рекли бисмо и да је с разлогом неколико година заредом овај приморски градић, који пресецају камене кућице, понео најпрестижније туристичко признање у Хрватској „Плави цвијет” са златним знаком и то за најбоље уређено туристичко место на Јадрану, јер заиста одише естетиком, чак и ван сезоне, па све делује да је „под конац”. Чак је и чувени британски лист „Daily Mail” уврстио плажу овог места међу 11 најлепших на Медитерану. Овај град рибарску традицију давно је заменио туризмом па је далеко познат по луксузним хотелима, дугачким белим шљунковитим плажама, природним лепотама, бројним споменицима културе који се око њега крију и откривају трагове историје из периода античке културе, али и хотелима и богатом гастро понудом.

Небеска шетња над морем

Биоково, „планина с кореном у мору, а челом у муњама”, која се уздиже над Јадраном на 1.762 метра, права је атракција за све који свраћају у овај део приморја. Невероватан „Skywalk” који „виси” на близу 1.300 метара изнад Макарске и Тучепа, стаклени је видиковац који, излазећи из руба литице, посетиоцима нуди праву авантуристичку небеску шетњу и незабораван поглед на море и оближња острва, а када је време погодно, видик пуца чак до Италије. Стаклени плато пружа поглед и на блоковске стене Биокова и то из птичије перспективе, што буди благу језу када над њима корачате. Осим ове авантуре, посетиоце Биокова очекују бројне пешачке и бициклистичке туре, али и центри у којима се може сазнати све о богатом биљном и животињском свету који се овде настанио, али и бурној и не тако давној историји.

Они који, пак, уживају у миру и правом одмору не треба да пропусте летовање у Тучепима, које многе са ових простора подсећа на детињство и хотел „Јадран” који је био симбол туризма овог краја и бивше Југославије. Неодољива плажа овог места протеже се на око 4 километра и краси је тиркизно плаво море у које би човек и усред априла ускочио да се расхлади. Мада је купање изостало, овде се, чак и уз добар коктел и кафу, човек накратко окрепи на сунцу у кафићу на обали, гледајући како се пред њим одиграва права мала рибарска бајка, коју би најзанимљивије, вероватно, испричали локалци. На једној страни рибар који плете мрежу и спрема се да упали мотор свог чамца, на другој локалац који упорно лови, а одмах потом, наочиглед свих пролазника, чисти рибу, док над њим галеб кликће и весело покушава да уграби улов, док је прекопута, у малом пристаништу, усидрен бродић чији капетан позива на последње укрцавање за Хвар. Тучепи су, иначе, једно од најстаријих насеља у овом делу Далмације, које је познато  по богатим маслињацима и виноградима који се, подупрти каменим зидовима, спуштају низ биоковске падине готово до саме обале. У комбинацији са боровима, који су се искривили до саме обале и тако стварају природни хлад купачима, дају посебан шарм овом месту и ћакулају о историји, кроз коју они који одлуче да у Тучепима летују, могу да се „провозају” путујући кроз места која се налазе у овој општини. Ово насеље лети нуди културне манифестације, али и спортску рекреацију уз неопходну дозу адреналина и дефинитивно је дестинација за одмор свим чулима.

Кратка посета овом крају завршила се на крилима маестрала и стиховима Мери Цетинић који нас гласно поздрављају до следећег сусрета: „И то сунце што над тобом тако сије и тај галеб што над тобом лети и опојни мирис бора. Сво твоје благо дало си нам ти. Дало си нам љубав вјечну. Дало си нам срећу. И зато ти, море, хвала”.

Текст и фото: Владимир Бијелић